Kina Izvlači Prednost Iz Energetske Krize U Iranu — Ekonomske I Geopolitičke Posledice

Prema novom izveštaju The Asia Group, Kina je iz energetske krize izazvane ratom u Iranu izašla sa jasnim ekonomskim i geopolitičkim prednostima. Kombinacija velikih strateških zaliha nafte i intenzivnih ulaganja u obnovljive izvore energije učinila je Beijing relativno otpornim na poremećaje povezane sa zatvaranjem Hormuškog moreuza.

Dok su neke azijske ekonomije morale da uvode hitne mere — od raspodele goriva do ograničenja u poslovanju i rada od kuće — Kina je u većoj meri uspela da ublaži udar kroz zalihe i diversifikaciju energetskog miksa. To joj je omogućilo da izbegne najteže posledice naglih skokova cena i prekida snabdevanja.

Geopolitičke implikacije

Analitičari upozoravaju da će ova relativna otpornost verovatno produbiti ekonomske zavisnosti

"Kineska relativna otpornost na poremećaje u snabdevanju i na skokove cena mogla bi produbiti ekonomske zavisnosti koje Peking može iskoristiti za geopolitičku prednost." — The Asia Group

Uticaj na tržišta čiste tehnologije

Rat i poremećaji podstakli su veću potražnju za kineskom čistom tehnologijom (npr. solarne panele, vetroturbine i opremu za skladištenje energije). Time Kina dodatno širi svoj ekonomski doseg i uticaj u regionu i šire — pa čak i neki američki saveznici mogu imati podsticaj da u određenoj meri „hedžuju“ svoje energetske i tehnološke lance ka Pekingu.

Šta to znači za region: zemlje zavisne od uvoza energije treba da preispitaju zalihe i raznovrsnost dobavljača, dok će trgovinski i tehnološki odnosi sa Kinom verovatno dobiti dodatnu težinu u narednom periodu.

Izveštaj ne sugeriše da je Kina imala namerni uticaj na krizu, već da je njena ranija politika zaliha i ulaganja u obnovljive izvore dovela do komparativne prednosti u suočavanju sa šokovima.