Može Da 'Tripuje' Bez Psihodelika: fMRI Otkriva Fenomen „Duple Svesti” Agustine Velez Picatto

Agustina Velez Picatto, 37-godišnja Argentinka, voljno ulazi u vizionarsko, transno stanje koje podseća na iskustva izazvana psihodelicima — i to bez upotrebe bilo kakvih supstanci. Tokom pet meseci, istraživači iz Cognitive Science Group pri Institute of Psychological Research u Kordobi pratili su njen mozak funkcionalnom magnetnom rezonancom (fMRI) kako bi razumeli kako se moždane mreže reorganizuju dok je u tom stanju.

Šta se događa u mozgu

Analize su pokazale sledeće promene tokom Picattinog transa:

• Smanjena povezanost somatosenzorne i vizuelne mreže — delova mozga koji prenose sirove informacije iz tela i spoljnog sveta.
• Povećana povezanost frontoparijetalne kontrolne mreže, važne za pažnju i radnu memoriju.
• Neočekivana sinhronizacija kontrolne mreže i default mode mreže (precuneus i posterior cingulate cortex), koja obično funkcioniše suprotno od kontrolne mreže.

U praktičnom smislu, mozak postaje manje vođen onim što mu dolazi spolja, a više onim što generiše iznutra — objašnjavaju istraživači Pablo Barttfeld i Gabriel Della Bella.

Kako Picatto opisuje iskustvo

Picatto priča o snopu ljubičaste svetlosti koji pulsira u nivou čela, zatim o žutom šesterokutnom uzorku, mrežama, licima, pejzažima i osećaju jedinstva sa stvarima oko sebe. Počinje da se oseća povezano i smireno, a istovremeno ostaje svesna svog tela koje leži u skeneru, što istraživači opisuju kao doživljaj duple svesti.

Značaj nalaza

Veoma je retko da neko samovoljno uđe u ovako strukturisano, vizionarsko stanje bez spoljnog sredstva. Većina dosadašnjih saznanja o promenjenim stanjima svesti potiče iz istraživanja u kojima su ispitanici pod dejstvom droga, anestezije ili drugih intervencija. Studija Picatta otvara prozor ka tome kako unutrašnje dinamičke promene u mrežama mozga mogu da stvaraju bogata, kontrolisana unutrašnja iskustva.

Šira perspektiva

Stručnjaci, uključujući i nezavisne istraživače, napominju da postoje tehnike poput holotropnog disanja koje mogu inducirati snolike ili emotivno nabijene mentalne slike, ali neuroimaging ovakvog spontano i voljno izazvanog vizionarskog stanja je izuzetno redak. Dalja praćenja Picattinih iskustava mogu pomoći u razumevanju mehanizama pažnje, autopercepcije i unutrašnjeg reprezentovanja u mozgu.

Zaključak: Picattin slučaj je retka i vredna studija slučaja koja pokazuje da mozak može da preusmeri svoju funkcionalnu dinamiku iz percepcije spoljnog sveta ka bogatom, voljnom unutrašnjem svetu — bez psihoaktivnih supstanci.