UJEP i NATO testiraju džinovski miskantus kao fitoremedijacionu biljku koja može da ukloni ili stabilizuje naftne ostatke, eksplozivne ostatke i teške metale iz ratom pogođenih ukrajinskih zemljišta. Eksperimenti u Vorzelu, blizu Buče, pokazuju poboljšanja u biološkim parametrima tla i većoj sekvestraciji ugljenika. Projekat je finansiran sa 346.000 evra i uključuje međunarodne partnere, ali naučnici naglašavaju da su potrebna decenijska ispitivanja (20–25 godina) za potpuni oporavak tla.
Džinovski miskantus: NATO-projekt testira sanaciju ratom zagađenog ukrajinskog crnog tla
Giant miscanthus is hailed for its capacity to produce biomass and trap soil pollutants (Michal Cizek)(Michal Cizek/AFP/AFP)
Univerzitet Jan Evangelista Purkyne (UJEP) iz severne Češke vodi NATO-podržani projekat koji istražuje da li džinovski miskantus — trajna trska poreklom iz istočne Azije — može da pročisti i revitalizuje ratom oštećeno ukrajinsko poljoprivredno zemljište, poznato po plodnom černozemu.
Šta se tačno testira
Cilj projekta je utvrditi da li miskantus može da ukloni ili stabilizuje zagađivače kao što su naftni derivati, ostaci eksploziva i teški elementi, istovremeno proizvodeći čistu nadzemnu biomasu pogodnu za grejanje. Biljka razvija opsežan korenski sistem koji akumulira zagađivače i poboljšava sadržaj organske materije u tlu.
„Cilj je revitalizovati kontaminirana područja istovremeno proizvodeći biomasu“, rekao je UJEP-ov ekolog Josef Trogl za AFP dok je obilazio eksperimentalno polje na lokaciji nekadašnjeg brunog rudnika.
Kako miskantus pomaže tlu
Miskantus ima brzu fotosintezu (sličnu kukuruzu i šećernoj trski) i deo organske materije iz fotosinteze preusmerava u tlo kroz koren — procenjuje se i do 40% — što pospešuje stvaranje humusa i oporavak mikrobioloških funkcija. Dok koreni zadržavaju kontaminante, nadzemni deo biljke ostaje uglavnom čist, pa se biomasa može koristiti za energiju.
Gde se eksperimenti sprovode
Uzorkovanje i poljski testovi se sprovode i u Ukrajini — tim predvođen profesorkom Valentinom Pidlisnyuk gaji miskantus u okolini Vorzela, blizu Buče, oblasti koja je bila okupirana i kasnije deminirana 2022. godine. Dosadašnje analize ukazuju na pozitivne promene u biološkim parametrima tla i na povećanu sekvestraciju ugljenika.
Vremenski okvir i finansiranje
Projekat je pokrenut 2023. i finansiran je kroz NATO-ov program Science for Peace and Security sa budžetom od 346.000 evra. U istraživanju učestvuju partneri iz Kanade, Hrvatske, Kazahstana, Ukrajine i SAD. Naučnici upozoravaju da su potrebni višegodišnji (često decenijski) eksperimenti — francusko istraživanje je trajalo 13 godina, a UJEP očekuje da miskantus može davati značajnu količinu biomase 20–25 godina pre krajnje sanacije i moguće ponovne upotrebe zemljišta za poljoprivredu.
Zaključak
Rani rezultati su ohrabrujući: miskantus poboljšava ugljenikov bilans tla i podržava mikrobiološke procese koji pomažu razgradnji organskih zagađivača. Međutim, potpuna sanacija ratom oštećenih zemljišta zahteva dugu posvećenost, praćenje i moguće produženje projekta nakon predviđenog roka.
Pomozite nam da budemo bolji.
