Kina Predlaže Pretvaranje Napuštenih Rudnika U Podzemne Laboratorije Za Poljoprivredu

U Kini postoji više od 12.000 napuštenih rudnika uglja koji nude velike površine podzemnog prostora i razvijenu infrastrukturu — resurse koje istraživači smatraju pogodnim za novu vrstu eksperimentalne poljoprivrede. Tim iz Shanxi Province Coal-based Resources Green and High-efficiency Development Engineering Center predložio je da se tuneli i šire pećine iskoriste kao podzemne laboratorije za kontrolisane poljoprivredne eksperimente.

Autori rada objavljenog u China Mining Magazine (Yuan et al., 2026) priznaju i ključne nedostatke: podzemni prostori nemaju prirodno osvetljenje i padavine, što onemogućava tradicionalnu otvorenu proizvodnju. Ipak, navode brojne potencijalne prednosti koje bi mogle opravdati pretvaranje pojedinih lokacija u istraživačke platforme.

The researchers used several different criteria to assess coal mine suitability. (Yuan et al.,China Min. Mag., 2026)

Zašto podzemna poljoprivreda?

Podzemni prostori omogućavaju veoma preciznu kontrolu mikroklime i proizvodnih faktora — svetlosti, temperature, vlažnosti, sastava vazduha i nivoa CO2 — te su zaštićeni od vremenskih nepogoda i ekstremenih posledica klimatskih promena. Kako navode istraživači:

„U uslovima intenzivnih globalnih klimatskih promena i rastućih potreba za poljoprivredom u ekstremnim i zatvorenim sredinama, istraživanje modela eksperimentalne poljoprivrede u podzemnim prostorima rudnika ima značajnu naučnu i inženjersku vrednost.“

Tehnički zahtevi i problemi

Autori su sproveli procenu podobnosti rudnika na osnovu stabilnosti stena, bezbednosti konstrukcija, sistema ventilacije i odvodnjavanja, kao i mogućnosti implementacije sistema za veštačko osvetljenje i regulaciju klimatskih uslova. Posebno su istaknuti zahtevi za:

Some mines could be suitable for controlled farming experiments, the researchers concluded. (Yuan et al.,China Min. Mag., 2026)

• pouzdanom ventilacijom i monitoringom bezbednosti;
• efikasnim sistemima za odvodnjavanje i tretman podzemnih voda;
• izolacijom i prilagodbom prostora za kontrolisane eksperimente.

Zaključak studije je da određeni rudnici, uz adekvatne inženjerske mere, mogu postati stabilne platforme za istraživanja, ali da to nije jednostavan ili univerzalan proces — neće svi od ~12.000 lokacija biti pogodni za konverziju.

Održivost i dodatne koristi

Autori ukazuju na više ekoloških prednosti: pristup geotermalnoj energiji koja može obezbediti održivo grejanje sa manjim emisijama stakleničkih gasova, i mogućnost tretmana kontaminirane podzemne vode (zasićene sulfatima, metalima i drugim česticama) direktno u rudniku, za ponovnu upotrebu u navodnjavanju.

Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter

Napominju da nije reč o pretvaranju rudnika u masovne farme, već o naučno-eksperimentalnim platformama koje testiraju metode uzgoja u ekstremnim i zatvorenim uslovima — znanja koja mogu biti korisna i za primenu u udaljenim regionima ili u svemirskim misijama. Kao primer uspešne konverzije navode projekat Callio u Finskoj.

Šta dalje?

Iako studija ukazuje na potencijal, autori nisu izvestili o terenskim eksperimentima — sledeći korak su pilot-projekti i detaljne inženjerske provere sigurnosti i ekonomičnosti. Prema izveštaju South China Morning Post, broj zatvorenih rudnika mogao bi do kraja decenije porasti na oko 15.000, što predstavlja približno 7,2 milijarde m3 neiskorišćenog prostora.

Zaključak: Pretvaranje nekih napuštenih rudnika u podzemne laboratorije za poljoprivredne eksperimente je tehnički izvodljivo uz značajna ulaganja u sigurnost i sisteme kontrole okoline. Reč je pre svega o naučnim platformama s potencijalom za doprinos održivoj proizvodnji hrane u ekstremnim uslovima.