34. Godišnjica Monstruoznog Zločina Kod Konjica: Petar Golubović Dvaput Upucan Te Noci

U noći između 1. i 2. jula 1992. godine dogodio se jedan od najužasnijih zločina u okolini Konjica — porodica Golubović izmišljena je ili zaboravljena u sećanju, ali sećanje na užas ostaje. Te noći, sedmogodišnji Petar Golubović bio je pogođen mecima dva puta: preživeo je prvo streljanje u kojem su ubijeni njegov brat Pavle i roditelji Đuro i Vlasta, da bi ga iste noći pripadnici istih jedinica odveli i konačno ubili kod mesta Begin Vir.

Zločin i tok događaja

U letnjim noćima 1992. godine, dok su mnogi Srbi iz Konjica napuštali grad, Đuro Golubović, profesor gimnazije, i njegova supruga Vlasta, arhitekta i profesor, odlučili su da ostanu. Verovali su da nisu nikome naudili i da nemaju razloga za strah. Ipak, u noći između 1. i 2. jula, petorica pripadnika Interventnog voda Stanice javne bezbednosti Konjic — Miralem Mačić, Jusuf Potur, Adem Lanđo (u nekim izvorima naveden kao Panđo), Šefik Tucaković i Mirsad Maksumić — protivzakonito su upali u stan, izveli Đura, Vlastu i dva dečaka i odvezli ih van grada.

Na izlazu iz Konjica vozila su zaustavljena na kontrolnom punktu u mestu Polja Bijela. Policajci na tom punktu nisu sprečili prevoz ni pokrenuli istragu, i nakon što su kola otišla, napadači su se zaustavili na proširenju pored puta, izveli članove porodice Golubović, postavili ih uz ivicu puta i otvorili vatru iz automatskog oružja. Telo roditelja i jednog deteta ostalo je na mestu zločina.

Čudom, sedmogodišnji Petar, koji je ležao nepovređen među telima, uspeo je da se otrgne i potraži pomoć. Došao je do policijskog punkta i ispričao šta se desilo. Umesto zaštite, vratila su se ista lica koja su učestvovala u otmici i prvom streljanju; Petar je priveden, odvezen do mesta Begin Vir i tamo ubijen rafalima.

Sudska epilogija i posledice

Dve godine posle zločina, tužilac Ibro Bulić podigao je optužnicu. Prvostepena presuda izrečena je 1995. godine, a drugostepena presuda Kantonalnog suda u Mostaru doneta je 25. jula 2000. Na ponovljenom suđenju Miralem Mačić i Adem (Lanđo/Panđo) osuđeni su, prema presudi, na po 12 godina zatvora, dok je Jusuf Potur osuđen na osam godina. Mačić je nakon odslužene kazne bio povezan i sa drugim optužnicama, ali nije dočekao novu presudu — umro je 25. januara 2012. godine.

Nakon egzekucije tela su danima ležala pored puta pre nego što su sahranjena na gradskom groblju u Musali. U nekim izveštajima se navodi da se jedan od izvršilaca, Miralem Mačić, nakon zločina uselio u stan stradalih, što dodatno produbljuje osećaj nepravde i šoka u zajednici.

Sećanje i obeležja

Na ulazu u pravoslavno groblje u Musali, Anis Kosovac, Bošnjak iz Konjica, podigao je spomen-obeležje posvećeno dvojici ubijenih dečaka. Kosovac je javno govorio o sramoti koju predstavlja ćutanje i zaborav zajednice pred ubistvom dece, a nekoliko godina kasnije u selu Borci obnovljena je crkva Svetih apostola Petra i Pavla i posvećena ubijenim dečacima; na prestolnoj ikoni uz apostole prikazani su i likovi dečaka.

Anis Kosovac: "Prestrašno je kad neko ubije decu. Kako nije strašno da ti dođe neko navečer, izvede te i ubije dvoje djece? U tvom gradu ubijeno dvoje djece. Strahota jedna."

Zaključak

Ovaj slučaj ostaje jedna od najmračnijih epizoda iz rata u Bosni i Hercegovini i primer strahote kada se institucije zloupotrebe, a komšije pretvore u izvršioce. Iako su pravosudne odluke donešene, mnoga pitanja o odgovornosti, saučesništvu i moralnoj težini zločina i danas ostaju bez adekvatnog odgovora. Sećanje, spomenici i obnova crkve deo su pokušaja da se sačuva uspomena na nevine žrtve i da se zajednica suoči sa svojom prošlošću.