Izveštaj IISS: Tokom 2024–2026. registrovano je 144 sumnjiva viđenja dronova u centralnoj i severozapadnoj Evropi, sa vrhuncem krajem 2025. kada su zatvarani aerodromi. IISS zaključuje da je veoma verovatno da su "shadow" brodovi korišćeni kao platforme za lansiranje dronova i da su napadi otkrili velike praznine u evropskim protivvazdušnim sistemima. Izveštaj poziva na hitno jačanje protivdronskih kapaciteta i bolju koordinaciju među državnim organima.
IISS: Rusija Je Verovatno Lansirala Dronove Sa "Shadow" Brodova, Evropa Mora Pojačati Protivdronsku Odbranu
FILE - The tanker Boracay that allegedly belongs to Russia's so-called shadow fleet, is seen Oct. 2, 2025, off Saint-Nazaire, France's Atlantic coast. (AP Photo/Mathieu Pattier, File)(AP Photo/Mathieu Pattier)
Prema izveštaju Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS) objavljenom u četvrtak, Rusija je najverovatnije koristila tzv. "shadow" brodove kao platforme za lansiranje dronova nad centralnom i severozapadnom Europom. Kampanja, koja je trajala između 2024. i 2026. godine, višestruko je ometala civilnu avijaciju, pratila vojne lokacije i testirala protivvazdušne sisteme NATO zemalja.
Šta je zabeleženo
IISS je dokumentovao 144 sumnjiva viđenja dronova u Nemačkoj, Francuskoj, Belgiji, Holandiji, Velikoj Britaniji, Danskoj i drugim evropskim državama. Incidenti su imali vrhunac krajem 2025. godine, kada su privremeno zatvarani aerodromi u nekoliko zemalja — između ostalog u Nemačkoj, Španiji i Danskoj. Danska premijerka Mette Frederiksen opisala je te događaje kao "najozbiljniji napad na dansku kritičnu infrastrukturu do sada".
Metodologija i zaključci IISS
IISS je povezao kretanje brodova iz tzv. "shadow" flote — plovila nejasnog vlasništva koja pomažu zaobilaženju sankcija — sa nizom viđenja dronova, te konstatuje da je veoma verovatno da su ta plovila korišćena za lansiranje bespilotnih letelica. Analiza ukazuje i da su napadi bili osmišljeni da ostanu ispod praga koji bi izazvao kolektivni NATO odgovor, ali su ipak otkrili velike praznine u evropskim protivvazdušnim sistemima.
FILE - Soldiers stand on the deck on the tanker Boracay that allegedly belongs to Russia's so-called shadow fleet, Oct. 2, 2025, off Saint-Nazaire, France's Atlantic coast. (AP Photo/Mathieu Pattier, File)(AP Photo/Mathieu Pattier)
Air Chief Marshal John Stringer, zamenik vrhovnog saveznog komandanta NATO-a u Evropi, rekao je da je na svakoj državi članici da proceni odgovor, ali i da mnoge zemlje sada znatno ozbiljnije pristupaju tom problemu.
Primeri i uticaj
Izveštaj navodi konkretne slučajeve: 2. decembra 2024. navodno su četiri velike vojne bespilotne letelice primećene kod obale Irske dok je brod Vezhen kružio u tom rejonu; u Danskoj su tokom 2025. prijavljivane grupe dronova iznad luka, aerodroma i vojnih lokacija (npr. slučajevi povezani sa brodovima Arctica i Boracay), a u Nemačkoj je zabeleženo preko 1.000 sumnjivih viđenja u 2025. godini.
IISS navodi i da su dronovi letele iznad ili blizu vojnih baza u Ujedinjenom Kraljevstvu, Holandiji, Belgiji i Francuskoj, uključujući lokacije koje se veruje da su domaćini američkih taktičkih nuklearnih bombi tipa B61 i bazu Île-Longue u Francuskoj.
Tehnički i koordinacioni problemi
Dronovi su teški za detekciju jer lete nisko i sporo, pa ih radari često mešaju sa pticama ili civilnim letelicama. Mnogi sistemi odbrane su projektovani za otkrivanje bržih, nadzvučnih pretnji, što omogućava dronovima da deluju iz blizine ili iz otvorenog mora. Takođe, odgovornost za protivdronsku zaštitu često je podeljena između više državnih organa, što otežava izgradnju sveobuhvatne slike pretnji i odlučivanje o upotrebi sile.
FILE - Danish police and security services are present near Copenhagen Airport, Sept. 23, 2025, after drones flew over the airport.. (Steven Knap/Ritzau Scanpix via AP, File)(Steven Knap/Ritzau Scanpix Foto via AP)
Dansko Komandovanje odbrane konstatovalo je tehničke nedostatke u detekciji i pozvalo na jačanje kapaciteta. Nekoliko evropskih država već je najavilo jačanje protivdronskih sistema i bolju koordinaciju nadležnosti.
Politički kontekst i atribucija
Mnogi evropski zvaničnici ukazuju da je teško jednoznačno pripisati napade Rusiji — iako šablon delovanja odgovara kampanji ometanja koja je zabeležena od početka rata u Ukrajini. Samo je Švedska direktno optužila Moskvu u jednom slučaju. Predsednik Vladimir Putin je negirao da Rusija vodi sabotažnu kampanju protiv Evrope.
Zaključak: IISS ocenjuje da je reč o ozbiljnoj i koordinisanoj kampanji koja je izložila slabe tačke evropske odbrane i podstakla hitne pozive na jačanje protivdronskih kapaciteta i bolju međudržavnu saradnju.
Napomena: Associated Press i drugi izvori citirani u izveštaju dali su doprinose, dok su neke države odbile da daju detaljne komentare ili su pokrenule istrage.
Pomozite nam da budemo bolji.
