NOAA procenjuje otprilike 2 prema 3 šanse da će se razviti "super El Niño" ako okeanske temperature porastu >2 °C iznad proseka. Kombinacija ovog prirodnog fenomena i već povišenih globalnih temperatura može pojačati talase vrućine, suše i poplave sa značajnim posledicama po hranu, energiju i zdravlje. Naučnici prate situaciju, pozivaju na bolje sisteme upozoravanja i ističu da su brže redukcije emisija ključne za dugoročno smanjenje rizika.
Mogući „super El Niño“ preti da pojača rekordne vrućine i ekstremne vremenske nepogode
Photo Credit: iStock
Mogući El Niño koji se trenutno jača mogao bi dostići status „super El Niño“ upravo u trenutku kada je planet već dodatno zagrejan ljudskim emisijama, što povećava rizik od jačih talasa vrućine, suša, poplava i drugih ekstremnih vremenskih pojava.
Šta je El Niño?
El Niño je topla faza prirodnog ciklusa poznatog kao El Niño–Južna oscilacija (ENSO), koja naizmenično donosi hladnije i toplije uslove u tropskom i istočnom delu Pacifika na svakih nekoliko godina. Uticaj El Niño fenomena širi se daleko izvan tropskog Pacifika i menja obrasce padavina, temperature i aktivnosti tropskih oluja širom sveta.
Procene i naučni komentari
U video-snimku na YouTube-u, meteorolog Adam Levy (@ClimateAdam), koji ima doktorat iz atmosferske fizike, pozvao se na procenu Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA) prema kojoj postoji otprilike 2 prema 3 šanse (≈66%) da će okeanske temperature premašiti 2 °C iznad proseka — prag koji bi kvalifikovao događaj kao super El Niño.
Levy i drugi naučnici ističu da ostaje nerešeno pitanje da li sagorevanje gasa, nafte i uglja menja same karakteristike El Niño ciklusa (npr. da li postaje intenzivniji ili promenljiviji), ali je jasno da globalno zagrevanje povećava posledice takvih događaja.
Mogući uticaji
El Niño može doneti niz posledica, među kojima su:
- Morski toplotni talasi i dodatni pritisak na koralne grebene;
- Pomeranja u aktivnostima tropskih oluja i ciklona;
- U raznim regionima — intenzivniji talasi vrućine, suše ili obilne padavine i poplave;
- Posledice po poljoprivredu, energetiku, vodosnabdevanje, zdravlje i infrastrukturu.
Levy je kao primere međudelovanja El Niño i klimatskih promena naveo nedavne teške poplave u Brazilu i opasne talase vrućine u Aziji. Jedan komentator je takođe ukazao na zabrinjavajući morski toplotni talas u Atlantskom okeanu koji dobija malo pažnje.
„El Niño dodaje uvredu povredi koju već doživljavamo na pregrejanoj planeti,“ rekao je Levy.
U junu je i generalni sekretar UN António Guterres upozorio: „El Niño usipa gorivo na vatru sveta koji se zagreva.“
Kako se pripremiti
Naučnici prate temperature u Pacifiku i rade na unapređenju prognoza kako bi zajednice imale više vremena za reagovanje. Praktčne mere za građane i lokalne službe uključuju:
- Pratiti lokalna upozorenja za vrućinu, poplave i sušu;
- Ažurirati komplet za vanredne situacije i imati plan za prekid napajanja;
- Identifikovati rashladne centre i sigurne unutrašnje prostore;
- Vremešćenje domova, uvođenje energetski efikasnih sistema hlađenja i smanjenje potrošnje
- Briga o ranjivim grupama i kućnim ljubimcima tokom talasa vrućine.
Dugoročno rešenje
Dok su lokalne pripreme neophodne, dugoročno smanjenje rizika zahteva društvene odgovore: brže smanjenje emisija fosilnih goriva, prelazak na čistu energiju, jačanje infrastrukture i pametno prostorno planiranje kako bi se ublažile posledice sve toplije klime.
Zaključak: Mogućnost „super El Niño“ dodatno zabrinjava jer se javlja u već znatno toplijem globalnom klimatskom kontekstu, što može pojačati ekonomske, zdravstvene i ekološke posledice. Pravovremene prognoze i pripreme mogu ublažiti štetu, ali dugoročno su potrebne sistemske promene.
Pomozite nam da budemo bolji.
