Nova meta‑analiza Univerziteta Notre Dame analizira skoro 2.500 uzoraka prikupljenih tokom 42 godine i pokazuje da se PFAS hemikalije akumuliraju kroz hranidbeni lanac Velikih jezera — od algi do predatora poput lososa i orlova. PFOS je značajno opao u donjim jezerima nakon dobrovoljnog prestanka proizvodnje, dok gornja jezera pokazuju slabiji pad zbog dužeg zadržavanja vode (60–170 godina). Autori upozoravaju na potrebu boljih analitičkih alata, jasnije regulative i potražnje za bezbednim zamenama.
Kako se 'večite' PFAS‑hemikalije Kreću Kroz Velika Jezera i Dospevaju Do Ljudi
U Sjedinjenim Državama PFAS (per‑ i polifluoroalkilne supstance) su široko rasprostranjene — od tiganja do kozmetike — te gotovo celokupno stanovništvo verovatno ima merljive količine u krvi. Tek u poslednjim decenijama naučnici i javnost su počeli ozbiljnije da razumeju zdravstvene i ekološke posledice nekih od ovih supstanci, nazvanih "večitim" zbog njihove uporne prisutnosti u okolini.
Šta pokazuje nova meta‑analiza
Nova meta‑analiza istraživača sa Univerziteta Notre Dame, objavljena ovog proleća u Journal of Environmental Quality, objedinjena je iz 42 godine podataka i skoro 2.500 uzoraka algi, riba, ptica i drugih organizama iz Velikih jezera. Cilj je bio da se utvrde obrasci raspodele PFAS‑a kroz ekosisteme i hranidbeni lanac.
Glavni nalazi
Studija se fokusirala na šest najčešće ispitivanih PFAS jedinjenja (među njima PFOS) i potvrdila nekoliko ključnih obrazaca:
- PFAS se akumuliraju kroz hranidbeni lanac: najniže koncentracije zabeležene su u algama i biljkama, dok predatori poput lososa i orlova nose najviše izloženosti.
- PFOS je značajno opao u donjim Velikim jezerima (Ontario i Erie) nakon dobrovoljnog prekida upotrebe od strane industrije početkom 2000‑ih.
- U gornjim jezerima (Superior, Michigan, Huron) pad PFOS‑a je zanemarljiv — verovatni razlog je znatno duži period zadržavanja vode (oko 60–170 godina), što usporava ispiranje i smanjenje koncentracija.
„Hranidbeni splet je vozilo za prenos ovih hemikalija s jednog organizma na drugi,“ rekao je Gary Lamberti, profesor akvatičnih nauka i koautor studije. „To nam daje holističkiji pogled na kretanje PFAS‑a kroz ekosistem.“
Zdravstveni i regulatorni kontekst
PFAS su povezani sa nizom zdravstvenih problema — od smanjene plodnosti do većeg rizika od određenih tipova raka — a pronađeni su u ljudskim organima i tkivima. Konzumacija zagađene ribe predstavlja direktan put izloženosti, zbog čega su neke američke savezne države uvele upozorenja i smernice za konzumaciju ribe (npr. Severna Karolina, Viskonsin, Montana, Pensilvanija). Mičigen, koji graniči sa četiri od šest Velikih jezera, testira ribe na PFAS od 2012. i redovno izdaje preporuke.
Studija naglašava i praktične izazove: dostupnost podataka je bolja za velike ribe i ptice, dok su informacije o manjim vrstama i beskicmenjacima ređe. Analitičke metode za merenje širokog spektra PFAS jedinjenja se još razvijaju — što otežava postavljanje jasnih regulatornih granica. "To je kao pitanje šta je došlo prvo — test ili propis", rekao je Vernon Lalone iz kompanije Wave Lumina, koja radi na brzim testovima za PFAS.
Šta dalje?
Autori upozoravaju da ostaju nepoznanice o tome kako će klimatske promene, promene u formiranju leda i uvođenje novih industrijskih hemikalija uticati na kretanje PFAS‑a u vodnim sistemima. Ipak, studija nosi i ohrabrujuću poruku: kada se proizvodnja određenih PFAS jedinjenja zaustavi, njihove koncentracije u hranidbenom spletu vremenom opadaju.
Trenutno ne postoji jedinstvena nacionalna zabrana PFAS u SAD, već mozaik savezne regulative koji ograničava neke supstance, dok su neki proizvođači dobrovoljno prestali sa upotrebom određenih PFAS jedinjenja.
Izvor: Istraživanje Univerziteta Notre Dame objavljeno u Journal of Environmental Quality; originalno objavljeno u Grist, 6. jula 2026.
Pomozite nam da budemo bolji.
