Deca u Gazi treću godinu zaredom provode leto obavljajući osnovne zadatke za preživljavanje umesto da se igraju ili pohađaju kampove. Roditelji poput Faten i Asmee pokušavaju da obezbede makar jedan dan aktivnosti ili materijala za crtanje, ali većina nema pristup institucionalnoj psihološkoj podršci. UNICEF upozorava na nedostatak sigurnih, stimulativnih okruženja i dugotrajne prekide u učenju koji ugrožavaju razvoj dece. Čak i jedan dan u organizovanom kampu može značajno poboljšati raspoloženje i ponašanje dece.
Detinjstvo na čekanju: Leto bez igre u Gazi — deca umesto igre rade za preživljavanje
Faten Nabhan with her children, Salsabeel, 14; Mohammed, 12; Tala, 6; and Alfat, 3, who lost their father Raafat during the war on Gaza. [Abdelhakim Abu Riash/Al Jazeera]
Gaza Siti, Pojas Gaze – U delimično srušenoj zgradi na zapadu Gaza Sitija, Faten Nabhan, majka šestoro školske dece, pravila je kratak predah posle jutra provedenog u dopunjavanju kanistera vodom iz kamiona koji obilaze kamp. Njena svakodnevica oslikava kako izgleda leto za mnoge porodice u enklavi: vreme koje je nekada bilo rezervisano za igru i kampove sada je usmereno na osnovne potrebe za preživljavanje.
Dan počinje obavezama
Faten, 35, pokušava da deci ispuni letnje raspuste aktivnostima koje bi bile zabavne ili obrazovne, ali često ne zna ni gde da počne. Za treću godinu zaredom od početka izraelske vojne operacije u Gazi u oktobru 2023. godine, letnji raspust nije ono što je nekada bio.
Prema izveštajima, sukobi su odneli više desetina hiljada života, oštetili ili uništili veliki deo infrastrukture i raselili većinu stanovništva. Umesto letnjih kampova i izleta, deca sada započinju dan skupljanjem vode iz kamiona i punktova, donošenjem hrane iz zajedničkih kuhinja i sakupljanjem ogrjeva.
"Ovo je rutina moje dece svaki dan… to je sve što rade," kaže Faten.
Ona dodaje da njena i druga deca u Gazi gotovo nemaju mogućnosti za samoizražavanje, rekreaciju ili psihološko rasterećenje tokom leta. "Nema aktivnosti, nema kampova, nema crtanja, nema boja, ništa. Sve što mogu je da im nateram da nauče napamet nekoliko delova Kurana."
Because of the war, children in Gaza have been forced to shoulder responsibilities far beyond their years, including collecting water, waiting in food queues, and gathering firewood [Abdelhakim Abu Riash/Al Jazeera]
Teret prerano prebačen na decu
Fatenova je sama — njen suprug Raafat ubijen je u vazdušnom udaru koji je pogodio njihov dom u izbegličkom kampu Džabalia u oktobru 2024. "Jedva uspevam da nahranim decu i obezbedim im osnovne potrebe", kaže ona. Deca se smenjuju u donošenju vode, sakupljanju ogreva i pomoći u kućnim poslovima, zadaci koji ne odgovaraju njihovim godinama.
"Osećam duboku tugu što provode detinjstvo ovako. Ovo je vreme za igru, ne za odgovornost," dodaje Faten. Alternativa često ne postoji: u kampovima raseljenih lica nema organizovanih ili institucionalnih programa psihološke podrške tokom letnjih raspusta.
Uloga humanitarnih i obrazovnih inicijativa
Problemi koje roditelji opisuju potvrđuju i međunarodne procene. U izveštaju UNICEF‑a iz maja navodi se da mlađa deca u Gazi nemaju "sigurna i stimulativna okruženja neophodna za rani razvoj", dok starija deca trpe dugotrajne prekide u učenju i ograničene mogućnosti za socijalni i psihološki oporavak.
"Igra je način na koji deca povrate ono što im je rat uzeo," rekao je Jonathan Crickx, šef komunikacija UNICEF‑a za Palestinu.
Asmaa Saleh, raseljena majka petoro dece, uspela je da obezbedi mesto za dvoje svoje dece u lokalnom letnjem kampu — ali samo jednom nedeljno. Taj jedan dan pravi veliku razliku: deca dolaze "osvežena i srećna", dok preostalih šest dana sedmice provode u monotonim obavezama u šatoru.
Asmaa Saleh, 41, sits with her children, drawing and colouring together inside their tent in an attempt to create moments of joy during the summer holiday [Abdelhakim Abu Riash/Al Jazeera]
Asmaa, koja je ranije radila u UNICEF‑u, ističe da organizovane aktivnosti razvijaju emocionalne veštine, saradnju i kreativnost, dok produženo odsustvo takvih prilika vodi do napetosti i povremenih sukoba među decom.
Male stvari prave veliku promenu
Čak i male donacije—kutije bojica, papiri ili jedan dan u kampu—pokazuju merljiv psihološki efekat. Asmaa opisuje kako jedan sat crtanja ili igre može promeniti raspoloženje deteta i smanjiti tenziju u porodici.
Roditelji i humanitarci pozivaju na hitne intervencije: obezbeđivanje osnovnih školskih i kreativnih materijala, širenje programa za psihosocijalnu podršku i povećanje pristupa sigurnim mestima za igru i učenje. Bez takvih mera, mnogoj deci će detinjstvo ostati na čekanju.
Napomena: Podaci o stradanjima i razaranjima zasnivaju se na dostupnim izveštajima i procenama. Situacija se brzo menja i informacije treba posmatrati u kontekstu tekućih događaja.
Pomozite nam da budemo bolji.
