Predlog vlade: Kabinet ministra Fatmira Đeke predložio je da 11. jul postane Dan sećanja na žrtve "genocida" u Srebrenici. Dosadašnje odluke: Crna Gora je 2009. prihvatila deklaraciju o Srebrenici, a 2021. Skupština je usvojila rezoluciju koja zabranjuje negiranje genocida. Sporedne teme: Smena Vladimira Leposavića 2021., javne odbrane i optužbe prema Milu Đukanoviću, te međunarodna rezolucija UN o 11. julu.
Srebrenica i Podgorica: Da li 11. jul postaje Dan sećanja na žrtve "genocida" — političke posledice i kontroverze oko Mila Đukanovića
Getty © Elman Omic/Anadolu Agency
Vlada Crne Gore razmatra inicijativu kojom bi 11. jul bio proglašen Dan sećanja na žrtve "genocida" u Srebrenici, saopšteno je iz kabineta ministra za ljudska i manjinska prava Fatmira Đeke, koji je pripremio predlog.
Ministar spoljnih poslova Ervin Ibrahimović izjavio je da je "Crna Gora više puta potvrdila svoj principijelan odnos prema 'genocidu' u Srebrenici, kako na nacionalnom nivou, tako i u okviru multilateralnih foruma". Predlog otvara novu fazu javne rasprave i podseća na ranije političke i društvene poteze Podgorice u vezi sa Srebrenicom.
Istorijat odluka i rezolucija
Skupština Crne Gore je 2009. prihvatila Deklaraciju o prihvatanju Rezolucije Evropskog parlamenta o Srebrenici, u kojoj reč "genocid" nije bila izričito navedena — dokument je osudio zločin počinjen nad više od 8.000 civila u periodu 11–19. jula 1995. godine. Godine 2021. usvojena je Rezolucija o zabrani negiranja genocida u Srebrenici, kojom je Skupština formalno utvrdila da je u Srebrenici počinjen "genocid" (55 za, 19 protiv, 7 uzdržanih).
Političke posledice u Crnoj Gori
Tokom debate iz 2021. smenjen je ministar pravde, ljudskih i manjinskih prava Vladimir Leposavić zbog izjava koje su tumačene kao negiranje genocida. Njegova izjava "spreman sam da priznam da je u Srebrenici učinjen zločin genocida kada se to i nedvosmisleno utvrdi" izazvala je snažne reakcije domaćih i međunarodnih predstavnika.
U javnom diskursu često se pominju i optužbe protiv bivših i sadašnjih crnogorskih zvaničnika. Tokom polemike, nevladina organizacija "Majke Srebrenice" u maju 2024. objavila je da nije pronašla dokumente koji bi ukazivali na umiješanost Mila Đukanovića u podršku koja je navodno bila upućena snagama koje su počinile zločin, i zahvalila mu na podršci žrtvama.
Međunarodni kontekst
Generalna skupština UN je pre dve godine usvojila rezoluciju kojom je 11. jul proglašen Međunarodnim danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici (84 za, 19 protiv, 68 uzdržanih) i kojom se osuđuje negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca. Uloga Crne Gore u glasanju i ranijim deklaracijama pokazuje da je pitanje Srebrenice i dalje tema visokog diplomatskog i unutrašnje-političkog značaja.
Napetosti i javna rasprava
U Crnoj Gori se povremeno javljaju oštri stavovi: od zahteva da država jasno osudi zločin, do tvrdnji nekih političara da je važna zaštita istorijskog konteksta i nacionalnog dostojanstva. Primeri takvih izjava su bili i obraćanja lidera opozicije i pojedinih parlamentaraca, kao i javne reakcije iz političkih i nevladinih krugova.
Predlog o proglašenju 11. jula za dan sećanja očekuje dalju raspravu u Vladi i Skupštini i verovatno će ponovo produbiti podele u crnogorskom društvu, ali i potvrditi međunarodnu opredeljenost dela političkog spektra da se sećanje na žrtve institucionalizuje.
Napomena: Svi navedeni događaji i izjave zasnovani su na javno dostupnim izvorima i zvaničnim saopštenjima učesnika spomenutih dešavanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
