Autorka tvrdi da je uspeh SpaceX‑a rezultat državne politike, naročito NASA‑ine strategije iz 2004. koja je podržala komercijalne lansere. Ključni faktori su ciljano početno finansiranje, jasno najavljene buduće nabavke i ograničeni tehnički zahtevi. Noviji programi posustaju zbog previše zahteva i nejasnih planova, pa NASA treba da se vrati toj proverenoj praksi kako bi podržala rast komercijalnog svemirskog sektora.
NASA Mora Da Se Seti Kako Je Pomogla SpaceX‑u — I Zašto To Treba Ponoviti
Hiljade ulagača koji su profitirali od istorijske berzanske premijere SpaceX‑a trebalo bi da budu zahvalni NASA‑i. Tržišna vrednost kompanije procenjena u bilionima dolara nije samo zasluga preduzetničkog dara Elona Muska, već i rezultat javne politike koja je stvorila uslove za takav uspeh.
Uspon SpaceX‑a vodi poreklo iz kontroverzne odluke NASA‑e iz 2004. godine da zatvori program svemirskih šatlova i prebaci fokus na novu generaciju komercijalnih lansirnih sistema za dopremanje tereta — a kasnije i ljudi — do Međunarodne svemirske stanice (ISS).
SpaceX je izabran da se takmiči u okviru tog inicijalnog programa i razvio je Falcon 9, raketu koja je omogućila češća lansiranja po troškovima značajno nižim nego što se ranije smatralo mogućim. Niže cene lansiranja podstakle su rast američke komercijalne svemirske industrije — od konstelacija satelita za širokopojasni internet do satelita za daljinsko osmatranje.
Jednostavna, ali efikasna formula
Formula koja je radila za Falcon 9 bila je jednostavna: država je ponudila početna sredstva za razvoj, jasno je najavila kakve će usluge kupovati, i nametnula ograničen, ciljano definisan skup inženjerskih zahteva. U praksi je to izgledalo ovako: NASA je kroz ugovor uložila 396 miliona dolara, isplaćivanih kao nagrade po dostizanju tehničkih etapa, čime je subvencionisala razvoj rakete koja je služila i agenciji i širem tržištu.
Istovremeno, NASA je transparentno komunicirala očekivani obim misija koje planira da kupi, što je SpaceX‑u omogućilo da privuče investitore oslanjajući se na predvidive prihode. Menadžer programa je uspeo da ograniči broj regulatornih i inženjerskih zahteva, ostavljajući prostora za inovacije.
Gde su novi programi posustali
Noviji pokušaji komercijalizacije svemira često zapinju — previše zahteva od strane države ili nedovoljna jasnoća o budućim nabavkama smanjuju mogućnost privlačenja privatnih ulaganja. Najbolji primer je napor NASA‑e da tranziciono podrži komercijalne svemirske stanice: obećanje iz 2018. dobro je počelo, ali su naredne revizije od 2025. nagnale program sa kursa, predlažući promene koje su podrazumevale da kompanije mogu preko noći da izmene inženjerske planove.
Srećom, NASA je povukla neke sporne predloge i najavila povratak izvornoj metodologiji ugovaranja. Ipak, i dalje nedostaje jasna slika o obimu usluga koje će agencija kupovati i o konačnim tehničkim zahtevima, što otežava prikupljanje privatnog kapitala za razvoj i lansiranje stanica.
Šta treba uraditi
Ako SAD žele da vide još kompanija koje pomeraju granice i dostižu velike tržišne vrednosti kao SpaceX, NASA i druge agencije za nabavke moraju da se vrate proverenim principima: ciljano početno finansiranje, jasan signal o budućim nabavkama i ograničeni, jasni tehnički zahtevi. To nema garanciju da će stvoriti novu kompaniju vrednu bilion dolara, ali znatno povećava šanse za uspeh nacionalne svemirske industrije.
Mary Guenther je šefica svemirske politike u Progressive Policy Institute.
Copyright 2026 Nexstar Media, Inc. All rights reserved. This material may not be published, broadcast, rewritten, or redistributed.
Pomozite nam da budemo bolji.
