Novi talas optužnica protiv Srba na Kosovu i Metohiji — hapšenja, suđenja u odsustvu i Kurtiev poziv na ubrzanje istraga

Opet, gotovo neprimećeno za širu javnost — osim za uhapšene i njihove porodice — odvija se novi talas optužnica protiv Srba na Kosovu i Metohiji zbog navodnih ratnih zločina iz 1999. godine. Pritom se smenjuju podizanja optužnica, hapšenja i suđenja u odsustvu, dok se politički ton dodatno zaoštrava pozivima za "ubrzanje" istraga.

Najnoviji slučaj: Tužilaštvo privremenih institucija u Prištini podiglo je optužnicu protiv R. D. (Radomir Delić), Srbina sa Kosmeta, osumnjičenog za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u Vučitrnu. Prema optužnici, Delić, nekadašnji pripadnik MUP-a Srbije, 22. maja 1999. godine pucao je u žrtvu Š. D., koja je preminula od zadobijenih povreda. Delić, koji je uhapšen u septembru 2025. na Bistričkom mostu, tereti se i za učestvovanje u nizu drugih krivičnih dela—prema optužnici, u saizvršilaštvu je navodno učestvovao u ubistvu 71 civila, nečovečnom postupanju, mučenju, pljački i proterivanju.

Advokat Radomira Delića, Miloš Delević, izjavio je da je istraga u ovom predmetu bila otvorena pre 26 godina, da tokom tog vremena njegovo ime nije pominjano, a da su se tek nedavno javili novi svedoci koji ga povezuju sa navodnim zbivanjima. Delević je upozorio da poruka koju šalju aktuelna hapšenja jeste da svako može biti procesuiran i decenijama nakon sukoba.

Drugi pokrenuti postupci: Pre oko 20 dana na KiM su uhapšena petorica Srba iz Štrpca i Gnjilana pod sumnjom da su kao pripadnici MUP-a Srbije učestvovali u policijskoj akciji u Račku 1999. godine (inicijali N. B., S. J., B. P., S. N. i S. S.). U decembru prethodne godine podignuta je, u odsustvu, optužnica protiv 21 Srbina za događaje u Račku, a za 20. jul u Prištini je zakazano prvo ročište protiv 19 bivših pripadnika vojske, policije i SDB-a optuženih za zločine u vezi sa Račkom.

U poslednjih nekoliko meseci podignute su i druge optužnice: protiv šest osoba koje su navodno bile čuvari zatvora u Lipljanu (javni podaci navode inicijale J. J., A. S., L. S., D. L., S. A. i B. S.), zatim optužnice u odsustvu za slučajeve u Kosovskom Polju (optuženi P. N., Z. D., I. I., S. M. i J. D.) i druge predmete koji datiraju iz 1999. godine. Aprila prošle godine uhapšena je i N. Č. zbog navodnog zlostavljanja zatvorenica, prema optužnici iz januara tekuće godine.

Pravni i politički kontekst: Fond za humanitarno pravo iz Prištine saopštio je da je tokom 2025. godine vođeno 50 krivičnih postupaka protiv 154 pripadnika srpskih snaga optuženih za navodne ratne zločine — u taj broj uključene su i 24 optužnice podnete u odsustvu protiv 120 okrivljenih. Prethodno, do početka 2025. godine, zabeleženo je 15 optužnica u odsustvu protiv 73 osumnjičena. Vođenje postupaka u odsustvu postalo je moguće nakon izmena Zakona o krivičnom postupku 2022. godine.

Govoreći o kontekstu, talas optužnica poklopio se sa pozivom premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija da se ubrzaju istrage ratnih zločina. Kurti je izjavio da je njegova vlada "zainteresovana i posvećena podršci procesima koji se tiču ratnih zločina", što је приватно i javno komentarisano kao faktor koji može uticati na dinamiku pravosudnih postupaka.

Reakcija Beograda i posledice za građane: Ministarstvo pravde Republike Srbije saopštilo je da sudska pismena koja se u centralnu Srbiju šalju iz Prištine nisu proslijeđena kroz zvanične mehanizme pravne pomoći i da ih građani ne moraju smatrati pravno validnim aktima. Istovremeno, mnogi Srbi na Kosovu osećaju sve veći pritisak — primer Milorada Đokovića iz Vitomirice kod Peći često se navodi kao ilustracija: Đoković je, prema dostupnim izvorima, uhapšen nakon što je dobio izvršnu presudu i potvrdu da je parcela njegova, a potom je, kako se tvrdi, njegova započeta kuća porušena.

Kako dalje?

Ovo su složeni i osetljivi predmeti koji spajaju pravne, istorijske i političke elemente. Dok jedni traže ubrzano procesuiranje i pravdu za žrtve, drugi ukazuju na rizik politizacije i procesuiranja bez dovoljno dokaza ili zbog vremenskog razmaka od događaja. Jasna i transparentna sudska procedura, poštovanje prava na odbranu i međudržavna saradnja u pravnoj pomoći ostaju ključni za pravičan ishod.

Zaključak: Talas optužnica i hapšenja dodatno polarizuje odnose i pojačava strah među pripadnicima srpske zajednice na Kosovu i Metohiji. Praćenje daljeg razvoja događaja zahteva pažljivo izveštavanje, potvrđivanje činjenica iz zvaničnih izvora i posvećenost standardima pravde i vladavine prava.