Članak analizira pokušaje Pekinga da kontroliše izbor sledećeg dalaj lame i posledice te politike za tibetanski narod. Navodi istorijski presedan iz slučaja pančena lame 1995. i opisuje kako KKP sprovodi "sinifikaciju" religije unutar Tibeta. CTA i Gaden Phodrang Trust aktivno se pripremaju za legitimnu sukcesiju kroz diplomatiju, digitalizaciju i međunarodnu kampanju podrške.
Peking I Naslednik Dalaj Lame: Kako Kina Pokušava Da Kontroliše Reinkarnaciju
The Dalai Lama attends a prayer ceremony in dharamshala, India, in February —PTI/AP
Početkom juna, Njegova Svetost Tenzin Gyatso, 14. dalaj lama, operisan je u bolnici Apollo u Nju Delhiju radi zamene levog kolena. Duhovni vođa tibetanskog budizma, koji je 6. jula napunio 91 godinu, i dalje je simbol globalne moralne težine, ali njegova telesna krhkost podiže pitanje koje već dugo muči tibetansku zajednicu: ko će ga naslediti i ko će imati pravo da to potvrdi.
Zašto je sukcesija političko pitanje
Kineska Komunistička Partija (KKP) formalno negira nadnaravne pojave, ali je u praksi pokušala da institucionalizuje kontrolu nad verskim praksama. Peking je prošlog jula jasno poručio da sledeću reinkarnaciju „mora da odobri centralna vlada“. Postoji istorijski presedan: 1995. godine, kada je dalaj lama imenovao dete kao reinkarnaciju pančena lame, kineske vlasti su ga oteli i instalirale sopstvenog kandidata; istinska sudbina tog deteta i dalje je nepoznata.
The Tibetan community in Amsterdam marks the Dalai Lama's 90th birthday on July 6, 2025 —Romy Arroyo Fernandez—NurPhoto/Getty Images
Dvostruki kandidati i geopolitika
Zbog prethodnog slučaja Pančena lame, verovatnoća da će postojati dva dalaj lame — jedan pod pokroviteljstvom Pekinga i drugi koji bi odobrio Gaden Phodrang Trust i tibetanski egzil — raste. Dalaj lama je najavio da bi njegova naredna reinkarnacija mogla roditi u "slobodnoj" zemlji i da bi mogao biti i ženski naslednik, dok Peking insistira na državnom nadzoru, uključujući praksu stavljanja kandidata u tradicionalnu zlatnu urnu.
Pritisak unutar Tibeta
Unutar Tibeta, kineske vlasti sprovode politiku "sinifikacije" religije: manastiri i škole podložni su patriotskim programima obuke u kojima se uči ideologija KKP, kinesko pravo i govor predsednika Xi Jinpinga. Monasi moraju da polažu političke testove, zamenjuju tradicionalne simbole i ponekad javno osudjuju 14. dalaj lamu kao "separatistu". Kritičari ukazuju i na ograničavanje upotrebe tibetanskog jezika kroz internat-sisteme i obrazovanje uglavnom na mandarinskom.
Clockwise from top left: A 1940 portrait depicts the young Dalai Lama after his enthronement in Lhasa; Meets Pope John Paul II at the Vatican in 1982; Tibet University graduates beside portraits of Chinese leaders in 2021; Xi Jinping visits Lhasa in August 2025 to mark 60 years of Chinese rule; With Lady Gaga in Indianapolis in 2016; Arrives in India after fleeing Tibet in 1959 —Gamma-Keystone/Getty Images; Archive Photos/Getty Images; Mark Schiefelbein—AP; Yan Yan—Xinhua/Getty Images; Kevin Mazur—Getty Images; AP
Egzilska strategija
Tibetanska Centralna Administracija (CTA) i Gaden Phodrang Trust rade na legitimnoj sukcesiji i širenju poruke Njegove Svetosti. CTA jača diplomatske veze sa demokratijama, promoviše digitalizaciju kanona (preko 110 knjiga) i razmatra inovativna rešenja — uključujući digitalne arhive i tehnologije za prenos učenja dalaj lame. SAD su usvojile niz zakona koji štite tibetanske interese, a neke zapadne zemlje već istupaju protiv kineskih pritisaka.
Moguće posledice za tibetanski pokret
Smrt dalaj lame može izazvati politički i kulturni vakuum koji bi dodatno polarizovao dijasporu: od nastavka pristupa "srednjeg puta" do mogućeg pojavljivanja radikalnijih krila koja bi tražila punu nezavisnost. Tokom poslednjih decenija, Tibet je već bio mesto dramatičnih protesta — od najmanje 159 slučajeva samozapaljivanja od 2009. — što pokazuje duboku frustraciju među mladima.
Tibetan monks at the Dalai Lama temple in Dharamshala in July 2025 —Elke Scholiers—Getty Images
"Ako postoje dva dalaj lame, to će biti doživotna glavobolja," kaže Penpa Tsering, sikjong tibetanske vlade u egzilu.
Međunarodni pritisci i instrumentalizacija vere
Peking koristi ekonomske i diplomatske mehanizme kako bi pritisnuo države da priznaju njegovu nadležnost nad sukcesijom. Istovremeno ulaže u obnovu budističkih lokacija širom Azije i organizuje međunarodne forume kako bi pridobio uticaj među budističkim zajednicama.
Zaključak
Sukcesija dalaj lame nije samo versko pitanje već geopolitički flashpoint: u igri su kulturni identitet, unutrašnja stabilnost Tibeta i međunarodni uticaj. Kako se približava trenutak nasledstva, budućnost tibetanskog pokreta zavisiće od sposobnosti egzila da održi jedinstvo, međunarodnu podršku i da inovativno prenese svoje nasleđe u novu eru.
Pomozite nam da budemo bolji.
