Đorđe Komlenski ocenjuje da su izbor Tonina Picule za izvestioca o Srbiji i nedavna blokada otvaranja Klastera 3 povezani sa političkim pritiscima iz Zagreba. On upozorava na najave slanja hrvatskih trupa na Kosovo i Metohiju i predlaže mere od protjerivanja ambasadora do obraćanja Savetu bezbednosti UN. Sličnu ocenu iznosi i Vladimir Gajić, koji tvrdi da je Picula izabran da oteža evropski put Srbije.
Komlenski: Izbor Tonina Picule i pritisci iz Zagreba povezani sa blokadom otvaranja Klastera 3
Srbija nije dobila "zelenu svetlost" za otvaranje Klastera 3 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, uprkos ranijoj preporuci Evropske komisije. Na sastanku ambasadora država članica EU nije postignuta puna saglasnost, pa su tehnički kriterijumi, kako navode izvori iz Beograda, ponovo potisnuti usled političkih pritisaka pojedinih članica.
Paralelno sa ovim pitanjem, Evropski parlament usvojio je Rezoluciju o Srbiji sa 468 glasova "za", 116 "protiv" i 79 uzdržanih. Dokument je sačinio specijalni izvestilac Tonino Picula, čije ocene i pozicije јеЂорђе Комленски opisuje kao otvoreno kritične prema Srbiji i Srbima.
Reakcije iz Srbije
U emisiji "Danas na RT" narodni poslanik i advokat Đorđe Komlenski ocenio je da izbor Picule i odluka ambasadora nisu slučajni i да представљају политички pritisак povezan sa interesima iz Zagreba. Posebno je istakao izjavu hrvatskog predsednika Zorana Milanovića sa NATO samita, u kojoj je pozvao Alijansu да прати наоружавање Србије.
Komlenski: "Tačno je da se Srbija ponovo naoružava i postaje stabilna oružana sila, što Hrvatima ne odgovara. Plaše se da planiran vojni savez između Hrvatske, tzv. Kosova i Albanije, uz podršku NATO, neće moći da ostvari cilj pritiska na Srbiju."
Komlenski je kao posebno zabrinjavajuću ocenio najavu Zagreba da bi poslao trupe na Kosovo i Metohiju, pri čemu upozorava da bi to, po njegovoj oceni, predstavljalo prvi put od raspada NDH da bi hrvatska vojska vojničkom čizmom stupila na teritoriju Srbije. Ovu tvrdnju Komlenski iznosi kao političku procenu i upozorenje.
Predložene mere
Među merama koje je Komlenski predložio nalaze se: protjerivanje hrvatskog ambasadora, upućivanje oštrih protestnih nota, zahtev da se pitanje stavi na dnevni red Saveta bezbednosti UN i zvaničan zahtev KFOR-u da zabrani dolazak hrvatskih trupa. Dodaje i da, "u krajnjem slučaju", smatra da treba razmotriti i mogućnost oružanog odgovora — izjave koje su izrazito oštre i predstavljene su kao Komlenskove političke stavove.
Komlenski takođe ukazuje na paradoks što je za izveštavanje o napretku Srbije delegiran Tonino Picula, za koga tvrdi da je u javnim istupima i objavama iz devedesetih glorifikovao svoju ulogu u tadašnjim sukobima. O takvim tvrdnjama postoje različite ocene i one su predmet javne debate; iz ovog teksta su navedene kao Komlenskove izjave.
Predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić delio je sličan stav u istoj emisiji, ocenjujući da izbor Picule šalje signal da će put ka otvaranju klastera biti težak i politički opterećen.
Šira slika
Incidenti i izjave opisane u tekstu osvetljavaju složenu kombinaciju spoljno‑političkih pritisaka, unutrašnjih političkih ocena i bezbednosnih tenzija u regionu. Dok iz Beograda stižu oštre reakcije, zvanične institucije EU i NATO-a zadržavaju stav da se pitanja bezbednosti i napretka u pregovorima rešavaju kroz diplomatske kanale i postojeće mehanizme.
Napomena: Sve sporne tvrdnje o namerama država i pojedinaca navedene su kao izjave i političke procene aktera iz članka.
Pomozite nam da budemo bolji.
