Svitci Sa Mrtvog Mora Otkrivaju Tajne — Ali Jedna Bakrena Karta Blaga Ostaje Misterija

Evropski petogodišnji istraživački projekat pokušava da razreši jednu od najvećih enigma arheologije: gde su svitci sa Mrtvog mora nastali i kako su se širili. Ipak, čak i ako projekat uspe, jedna jedinstvena stavka — bakreni svitak koji liči na mapu blaga — verovatno će ostati neuhvatljiva modernim analizama.

Šta je plan

Projekat pod imenom Tracing Scribes and Scrolls dobio je 2,5 miliona evra od Evropskog istraživačkog saveta. Na čelu projekta je Mladen Popović sa Univerziteta u Groningenu, a rad se sprovodi u saradnji sa Israel Antiquities Authority i laboratorijama širom Evrope. Tim će analizirati oko 250 uzoraka iz zbirke svitaka koristeći kombinaciju:

• hemijske analize materijala i mastila,
• veštačke inteligencije za obradu i poređenje podataka,
• paleografije (ispitivanje rukopisa) i
• kodikologije (studija fizičkih karakteristika rukopisa).

Zašto je ovo važno

Svitci su otkriveni između 1947. i 1956. u 11 pećina kod Khirbet Qumran, na obali Mrtvog mora. Među hiljadama fragmenata nalaze se najstariji poznati rukopisi mnogih knjiga Hebrejske Biblije i bogata zbirka jevrejske literature tog doba. Uprkos decenijama proučavanja, i dalje nema jasnog konsenzusa o tome gde su svitci prvobitno nastajali ili gde su prepisivani.

"Istraživanje će stvoriti neviđenu bazu podataka o hemijskom sastavu uzoraka iz Svitaka Sa Mrtvog Mora," izjavila je Ilit Cohen-Ofri iz Israel Antiquities Authority. "Materijali — pergament, papirus i mastilo — kriju dragocene informacije koje mogu osvetliti dva milenijuma staru istoriju."

Bakreni svitak — karta blaga koja i dalje zbunjuje

Među svim artefaktima izdvaja se bakreni svitak, pronađen 1952. godine. To je jedini svitak napisan na bakru, a ne na pergamentu ili papirusu. Zbog krhkosti i toga što je bio čvrsto zavezan, otvaranje je trajalo godinama; na kraju je svitak isečen na manje delove kako bi se mogao pročitati.

Sadržaj nije religiozan tekst već praktičan spisak lokacija i opisa ogromnog bogatstva — zlata, srebra, novčića i posuda. Prvi redovi navode, na primer: "U utvrdi koja je u Dolini Ahor, četrdeset lakata pod stepenicama koje vode na istok: kovčeg s novcem... težine sedamnaest talenata."

Međutim, tekst je neobičan: iako napisan hebrejskim, mnogo termina ne odgovara poznatom vokabularu religijskih i istorijskih izvora iz tog perioda, što otežava precizno tumačenje i identifikaciju pomenutih mesta. Neke liste u svitku ukazuju na 61 ili 64 lokacije gde je blago navodno raspoređeno.

Postoji nekoliko glavnih hipoteza o poreklu blaga: da je u pitanju hramovsko blago sakriveno pre razaranja hrama 70. godine n.e., da je povezano sa zajednicom iz Qumrana, ili da je reč o drugom kolekcionarskom ili državnom depozitu. Ipak, do danas pretraživanja nisu dala opipljive dokaze da je blago pronađeno — a moguće je i da ga nikada nije ni bilo.

Šta možemo očekivati

Ako projekat uspe, naučnici će dobiti detaljniju kartu hemijskih i paleografskih podataka koja može da pokaže regionalne razlike u izradi svitaka i eventualno poveže fragmente sa specifičnim radionicama ili lokalitetima. Bakreni svitak ostaje izuzetak: zbog svog materijala i neobičnog sadržaja verovatno neće pružiti iste tipove informacija kao pergamentni i papirusni fragmenti.

Bez obzira na ishod, projekat predstavlja važan korak ka boljem razumevanju nastanka i širenja jedne od najznačajnijih arheoloških zbirki iz antičkog sveta.

Napomena: Sve interpretacije bakrenog svitka su predmet naučne rasprave; postojeći podaci ne daju konačan odgovor o lokacijama, vlasništvu ili sudbini navodnog blaga.