Grčka je pokrenula pilot-program otkupa za invazivnu silver-cheeked toadfish s isplatom od €5,33 po kilogramu. Program je podstakao veći ulov u Ierapetri, ali ribari na Kreti upozoravaju da riba često pravi ozbiljnu štetu na mrežama (i do 50 pocepana mesta dnevno) i da zamena opreme košta €6.000–€7.000. Zbog toksičnosti vrste, ribari traže jasne protokole, zamrzivače i tačke preuzimanja — bez toga otkup može biti samo delimično rešenje.
Grčka Uvodi Otkup Za Invazivnog Napuhača, Ali Ribari Na Kreti Kažu: "Novac Nije Dovoljno"
Photo Credit: iStock
Grčka je pokrenula pilot-program otkupa za invazivnu vrstu silver-cheeked toadfish (Lagocephalus sceleratus) kako bi podstakla njen lov i smanjila štetu koju izaziva u Jonskom i Južnom Egejskom moru. Program predviđa isplatu od €5,33 po kilogramu i sprovodi se uglavnom na Kritu i u oblastima gde je vrsta najraširenija.
Brži ulovi, ali i novi problemi
U luci Ierapetra ribari su zabeležili dramatičan porast ulova: prema izveštajima, u jednom danu izneto je do 200 primeraka. Predsednik Udruženja ribara u Ierapetri, Charalambos Tzarakis, kaže da se jasno vidi promena u strukturi ulova.
"Danas smo izvukli oko 10 kilograma silver-cheeked toadfish — 20 riba u našim teškim mrežama,"
Ipak, plaćanje po kilogramu ne uklanja sve probleme. Ribari ističu da je sama vrsta toksična, što zahteva poseban tretman nakon iskrcavanja. Nedostaju jasno definisani protokoli za bezbedno skladištenje, prikupljanje i dalju obradu ili odlaganje otrovnih primeraka.
Šteta na opremi i posledice po prihod
U Heraklionu šteta na opremi postaje sve veća. Jedan ribar opisuje dan na moru ovako:
"Juče smo postavili mreže i imali smo 50 pocepana mesta. Pedeset oštećenja u jednom danu. Za deset dana to je 500. Popravka jedne rupe traje između pola sata i sat. Potom moraš da kupiš nove mreže — zamena košta između €6.000 i €7.000."
Svako oštećenje znači dodatne troškove za rad i materijal, kao i izgubljene dane i prihod za posade. Neki ribari su primorani da menjaju opremu i koriste teže setove sa čeličnim sajlama, što dodatno povećava troškove i složenost posla.
"Idemo na posao, a one uništavaju mreže, uništavaju dugačke strune. Gubimo ogroman deo prihoda. Sada moramo da pravimo drugu opremu — težu, sa čeličnom sajlom — samo da bismo ih izvukli."
Ribar predstavljen kao Mr. Nikos upozorava da šira zajednica oseća posledice: "To utiče na turizam, i utiče na ribare. Neće biti nove generacije — mi smo poslednja."
Šta nedostaje u pilot-programu?
Ribari traže da regionalne vlasti omoguće logističku podršku: hladne objekte (zamrzivače), jasno definisane tačke preuzimanja, sistem za transport i proceduru za bezbednu preradu ili zbrinjavanje otrovnih primeraka. Bez tih mera, kažu, otkupna cena rizikuje da bude samo delimično rešenje.
- Potrebna je jasna procedura za prijavu, skladištenje i preuzimanje ulova;
- Potrebni su hladni kapaciteti koje obezbede regionalne vlasti ili država;
- Potrebna je edukacija i oprema za bezbedan rad s otrovnim primercima;
- Napori za kontrolu invazivne vrste moraju kombinovati finansijski podsticaj s konkretnom logističkom podrškom.
Pilot-program ima dobar cilj — smanjenje populacije invazivne ribe i olakšanje finansijskog pritiska — ali ribari upozoravaju da bez planiranih kapaciteta i jasnih procedura isplata neće rešiti probleme koji najviše pogađaju njihove porodice i lokalnu ekonomiju.
Pomozite nam da budemo bolji.
