PRIMA je retinalni implant od 2 mm sa oko 370 svetlosnih piksela koji, u paru sa AR naočarima i kamerom, pretvara svetlosne informacije u električne impulse koji stimulišu preostale retinske ćelije. U kliničkoj studiji objavljenoj u NEJM-u, 26 od 32 učesnika je zabeležilo značajno poboljšanje vida godinu dana nakon operacije, sa prosečnim napretkom od pet linija na optotipu. Science Corp. cilja evropsko odobrenje ovog leta, dok američki put preko FDA može potrajati, uz mogućnost skraćenja putem Humanitarian Device Exemption.
PRIMA: Mali retinalni implant koji nekima vraća vid i omogućava čitanje
A tiny retinal implant called PRIMA is giving some blind adults back the ability to read and recognize faces | ©Image Credit: Unsplash / Marc Schulte
PRIMA je mali retinalni implant razvijen na Stanfordu koji je u kliničkim ispitivanjima omogućio značajno poboljšanje vida kod mnogih pacijenata sa starosnom degeneracijom makule (AMD).
Kako radi? Sam implant je stupolni kvadratni disk dimenzija oko 2 mm po strani, sa približno 370 svetlosno osetljivih piksela, i hirurški se postavlja iza retine. Upareni sistem uključuje naočare sa proširenom stvarnošću (AR) i ugrađenom kamerom koja snima okolinu i šalje podatke do implanta pomoću bliske infracrvene (NIR) svetlosti. Pikseli koriste svetlo umesto žica ili baterije i prevode ga u male električne impulse koji stimulišu preostale retinske ćelije — što rezultira signalima koje mozak može da interpretira kao vid.
Rezultati studije Objavljena studija u New England Journal of Medicine pratila je 32 učesnika; 26 je imalo značajno poboljšanje vida godinu dana nakon implantacije. Prosečno pomeranje na optotipu iznosilo je pet redova, a jedan pacijent je napredovao za 12 redova. Neki učesnici koji su jedva razaznavali najveće slovo sada čitaju veliki štampani tekst i obavljaju svakodnevne aktivnosti nezavisnije.
Ograničenja i kontekst Rezultati su obećavajući, ali treba imati na umu da je uzorak relativno mali i da implant funkcioniše kod pacijenata čija periferna retina i dalje sadrži preživele retinske ćelije. Ovo nije potpuni povratak normalnog vida, već značajno poboljšanje u funkcionalnom viđenju za mnoge učesnike.
Regulatorni put i razvoj Kompanija Science Corp. (Alameda) planira da traži evropsko odobrenje ovog leta. Procedura američke Uprave za hranu i lekove (FDA) obično traje duže, ali kompanija razmatra i podnošenje zahteva za Humanitarian Device Exemption (HDE) kako bi ubrzala pristup uređaju za pacijente koji ispunjavaju kriterijume.
Dalji razvoj Autor implanta, prof. Daniel Palanker (oftalmolog i elektroinženjer), i tim rade na prilagođavanjima za druge uzroke slepila, uključujući Stargardtovu bolest, i na sledećoj generaciji implanta koja bi mogla ponuditi do pet puta oštriju rezoluciju slike.
„Do sada su pokušaji vraćanja vida često davali samo svetlo i oblike. Naš uspeh leži u tome što pravilno enkodiramo informacije i mozak ih doživljava kao vid,“ rekao je Palanker.
Za koga je relevantno Ovaj napredak je značajan za starije osobe koje boluju od suvremenog oblika AMD-a i za porodice i organizacije koje se bave lečenjem gubitka vida. Iako će pristup uređaju biti postupan i zavisi od regulatornih odluka, rezultati podižu nadu i ukazuju na praktičnu putanju za dalji razvoj restaurativne oftalmologije.
Izvori: New England Journal of Medicine, Yahoo Finance, Stanford, New York Post, San Francisco Chronicle, CDC, GeekSpin.
Pomozite nam da budemo bolji.
