Meta-analiza na bazi više od četiri decenije podataka i skoro 2.500 uzoraka pokazuje da se PFAS, tzv. "večni" hemijski spojevi, akumuliraju kroz lanac ishrane Velikih jezera — od algi do vrhunskih predatora i dalje do ljudi. Najviši nivoi nađeni su kod riba i ptica grabljivica, dok su biljne vrste imale najmanje koncentracije. PFOS je pao u donjim jezerima nakon povlačenja iz proizvodnje, ali gornja jezera zadržavaju zagađenje duže zbog sporijeg obnavljanja vode. Nalaz ističe potrebu za boljim testiranjem, monitoringom i smanjenjem izvora zagađenja.
Istraživanje Velikih Jezera: "Večni" PFAS Se Penju Kroz Lanac Ishrane i Stižu Do Ljudi
Photo Credit: iStock
Zbog velike otpornosti u okolini, PFAS — poznati i kao "večni" hemijski spojevi — mogu dugo kružiti ekosistemima. Nova meta-analiza fokusirana na Velika jezera pokazuje da se ovi spojevi akumuliraju duž lanca ishrane: od algi i sitnih organizama, preko riba i ptica grabljivica, do ljudi putem hrane.
Metodologija i glavni nalazi
Istraživači sa Univerziteta Notre Dame konsolidovali su više od četiri decenije prethodnih studija i analizirali gotovo 2.500 uzoraka algi, riba, ptica i drugih organizama, navodi Grist. Rad, objavljen u Journal of Environmental Quality, pokazuje da se nivoi PFAS generalno povećavaju sa pozicijom u lancu ishrane.
U studiji je analizirano šest često merenih PFAS jedinjenja. Najviše koncentracije su zabeležene kod vrhunskih predatora — primeri su losos i orlovi — dok su alge i biljne vrste imale znatno niže vrednosti, verovatno zbog kraćih životnih ciklusa.
"Samo lanac ishrane predstavlja vozilo za prenošenje ovih hemikalija s jednog organizma na drugi,"
rekao je Gary Lamberti, profesor akvatilnih nauka i koautor studije.
Pad PFOS-a u donjim jezerima, izazovi u gornjim
Studija takođe beleži ohrabrujući trend: koncentracije PFOS-a su znatno opale u donjim Velikim jezerima (Lake Erie i Lake Ontario) nakon dobrovoljnog povlačenja iz upotrebe početkom 2000-ih. Međutim, sličan pad nije primetan u gornjim jezerima, što istraživači objašnjavaju znatno dužim vremenom zadržavanja vode u tim basenima (oko 60–170 godina naspram 2–7 godina u donjim jezerima).
Zdravstveni i praktični uticaji
PFAS su prisutni u krvi i organima skoro celokupne populacije SAD-a i povezani su sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, uključujući smanjenu plodnost i povećan rizik od nekih vrsta raka. Hrana je jedan od najdirektnijih puteva izloženosti: ribe i divlje životinje sa visokim koncentracijama mogu dovesti do promena u preporukama o konzumaciji i upozorenjima za lokalne zajednice.
Zbog toga su neke savezne države uvele preporuke o konzumaciji ribe (među njima Severna Karolina, Viskonsin, Montana i Pensilvanija). Mičigen, koji graniči sa četiri Velika jezera, testira ribu na PFAS od 2012. i redovno objavljuje smernice o bezbednoj potrošnji.
"To je poput situacije 'kokoška i jaje' — potrebno je imati pouzdane analitičke metode pre nego što se mogu postaviti regulative,"
rekao je Vernon Lalone, izvršni direktor startapa Wave Lumina, koji razvija brze testove za PFAS.
Lamberti zaključuje oprezno optimistično: "Ako prestanemo da proizvodimo ove hemikalije, one će se vremenom smanjivati u lancu ishrane."
Širi značaj
Iako se studija fokusira na Velika jezera u SAD, nalazi imaju širi značaj: PFAS su globalni problem zbog svoje otpornosti i široke upotrebe. Bolje alatke za testiranje, kontinuirani monitoring i mere smanjenja izvora zagađenja neophodni su i za druge regione koji prate stanje u sopstvenim vodnim ekosistemima.
Pomozite nam da budemo bolji.
