Univerzitet u Oksfordu započeo je klinička ispitivanja vakcine protiv Ebole razvijene za osam nedelja nakon proglašenja vanrednog stanja. Faza 1 obuhvata 50 zdravih volontera (18–55), a vakcina koristi istu adenovirusnu platformu kao Oxford/AstraZeneca COVID vakcina. Proizvedeno je oko 620.000 doza, a predklinički rezultati podržali su odobrenje za ljudska ispitivanja. Postoji vrlo nizak, ali moguć rizik od retkih krvnih ugrušaka, koji će biti jasno saopšten volonterima.
Oksfordska vakcina protiv Ebole u kliničkim ispitivanjima – razvijena za samo osam nedelja
Researcher Alex Sampson holds the experimental Ebola vaccine [BBC/Trevor Lloyd]
Regulator Velike Britanije odobrio je početak prvih kliničkih ispitivanja vakcine protiv Ebole koju je razvio tim sa Univerziteta u Oksfordu. Vakcina je dizajnirana nakon što je 17. maja proglašeno vanredno zdravstveno stanje i razvijena je u roku od osam nedelja.
Dr Katrina Pollock is leading the clinical trials [BBC/Trevor Lloyd]
Osnovne informacije o ispitivanju
Ispitivanje faze 1 obuhvataće 50 zdravih odraslih volontera (starosti 18–55), koji će biti praćeni godinu dana. Prve doze očekuju se u Velikoj Britaniji "u roku od nekoliko nedelja", a paralelne pripreme za probna ispitivanja u Africi sprovode se sa partnerima u Ugandi. Regulativna agencija MHRA dala je zeleno svetlo na osnovu predkliničkih podataka.
[BBC]
Za koju varijantu Ebole je vakcina namenjena?
Izbijanje u Demokratskoj Republici Kongo uzrokovano je Bundibugyo vrstom virusa ebole. Šest poznatih vrsta ebole međusobno su bliske, ali zahtevaju posebne terapije i vakcine, pa za Bundibugyo trenutno nema odobrene specifične vakcine ili leka.
Samples of the experimental Ebola vaccine, kept frozen in the laboratories at the University of Oxford [BBC/Trevor Lloyd]
Kako vakcina funkcioniše?
Vakcina koristi istu platformu kakva je primenjena u Oxford/AstraZeneca COVID vakcini: oslabljen adenovirus šimpanze (vektor) koji je genetski modifikovan da bude bezbedan. Taj vektor deluje kao "omot", a u njega je umetnut kratak genetski fragment Bundibugyo virusa. Vakcina ne izaziva pravu infekciju, već ćelije u organizmu počnu da prave jedan viralni protein koji stimuliše odgovor imunog sistema.
Bezbednost i preliminarni podaci
Vakcina je testirana na miševima i makak majmunima, a proizvedena je u kliničkom standardu u Serum Institute of India, sa oko 620.000 doza u zalihama. Istraživači naglašavaju da su sprovedeni neophodni testovi, ali napominju i mogući, vrlo retki rizik od krvnih ugrušaka koji je primećen uprkos veoma niskoj učestalosti kod Oxford/AstraZeneca COVID vakcine. Stručnjaci smatraju da je rizik od komplikacija znatno manji u odnosu na smrtnost Bundibugyo vrste, koja iznosi približno trećinu zaraženih.
Dr Katrina Pollock (glavna istraživačica): "Stalno radimo prve faze ispitivanja novih vakcina da bismo bili spremni za ovakve izbijanja."
Alex Sampson (istraživač vakcina): "Čim smo čuli za izbijanje, bili smo u mogućnosti da zaista brzo povećamo obim rada."
Šta dalje?
Ako faza 1 pokaže dobar imuni odgovor i prihvatljivu bezbednost, sledi plan za dalje, brže procene delotvornosti i širu distribuciju u saradnji sa međunarodnim partnerima. Pored oksfordske vakcine, postoje još najmanje tri kandidata za Bundibugyo vrstu, među kojima je i Moderna sa mRNA platformom, kao i projekti International AIDS Vaccine Initiative i Public Health Vaccines iz SAD.
Zašto je ovo važno za javnost?
Izbijanje u DRC se i dalje ne kontroliše i događa se u konfliktnoj zoni sa velikom mobilnošću stanovništva. Brza razvojna platforma i postojanje proizvedenih doza mogu pomoći da se epidemija brže suzbije ako se pokaže da vakcina štiti ljude.
Pomozite nam da budemo bolji.
