Evropska unija je dostigla maksimum od 450,6 miliona stanovnika, ali Evropska komisija predviđa pad na 398,8 miliona do 2100. (−11,7%), što vraća EU na nivo iz 1970-ih. Očekivani životni vek raste (2024: 81,5 godina), a dolazi i do porasta broja ljudi kojima će trebati dugoročna nega (36M → 48M). Komisija preporučuje ciljanu imigraciju, obuke i prekvalifikacije kao ključne mere za ublažavanje efekata starenja.
Stanovništvo EU Će Do 2100. Pasti Na Nivo Iz 1970-ih, Pokazuje Izveštaj EK
FILE PHOTO: People walk through Grimmaische street in Leipzig city centre. (is associated with: «EU population forecast to sink back to 1970 levels by 2100») Jan Woitas/dpa
Prema najnovijem demografskom izveštaju Evropske komisije, stanovništvo Evropske unije dostiglo je vrhunac od 450,6 miliona, ali se očekuje da će do kraja veka opasti na 398,8 miliona — nivo sličan drugoj polovini 1970-ih.
Ključne brojke i prognoze
Izveštaj navodi da bi pad od približno 11,7% u odnosu na današnji broj stanovnika mogao dovesti do značajnih društvenih i ekonomskih posledica. Očekivani životni vek raste: u 2024. prosečno je iznosio 81,5 godina (žene 84,1; muškarci 78,9). Do 2100. očekuje se porast na najmanje 86 godina za muškarce i verovatno preko 90 godina za žene.
Evropska komisija takođe ističe da raste i očekivani život bez ozbiljne bolesti: "Dete rođeno u EU 2023. može očekivati da će živeti bez ozbiljne bolesti do 75,3 godine."
Starenje stanovništva i potrebe za negom
Stanovništvo Evrope postaje značajno starije: do 2050. gotovo jedan od tri građanina EU biće star 65 godina ili više (u odnosu na jedan od pet danas). Broj ljudi kojima će biti potrebna dugoročna nega očekuje se da poraste sa 36 miliona u 2025. na 48 miliona do 2070. — što čini oko 11% populacije EU.
Uticaj na tržište rada
Radno sposobno stanovništvo (15–64) trebalo bi da se smanjuje prosečno za 1,2 miliona godišnje u periodu 2025–2050. Zbog toga radna snaga postaje starija: udeo zaposlenih u dobi 55–64 porastao je za 13,5 procentnih poena među ženama i za 12,2 procentna poena među muškarcima u poslednjoj deceniji.
Preporuke i prilike
Evropska komisija ukazuje da duži životni vek donosi i prilike — duže učešće u društvenom i ekonomskom životu, kao i tržišta za proizvode i usluge prilagođene starijima. Kao strategije za ublažavanje negativnih efekata starenja EK navodi:
- ciljanu imigraciju kvalifikovanih radnika,
- investicije u obuke i prekvalifikacije,
- povećanje zaposlenosti među radno sposobnim osobama (trenutno oko 20% radno sposobnih nije zaposleno, uključujući 8 miliona mladih).
Šta ovo znači za Srbiju i region
Iako Srbija nije članica EU, demografske promene u bliskom okruženju imaju posledice na migracije, tržište rada i ekonomske tokove. Veći deficit radne snage u EU može povećati tražnju za radnicima iz Zapadnog Balkana, ali i pojačati potrebu za unapređenjem obrazovanja i prekvalifikacija kod nas.
Zaključak: Izazovi starenja i pada stanovništva zahtevaju kombinaciju politika — od podrške radnoj aktivnosti i dugotrajnog učenja do ciljanih migracionih rešenja — kako bi se obezbedila održiva ekonomija i dostojanstven život u starijem dobu.
Pomozite nam da budemo bolji.
