Voyager 1: Nakon skoro 50 godina, signal do Zemlje putuje 23 sata

Prolazeći kroz okean zvezda izvan našeg Sunčevog sistema, Voyager 1 ostaje najstariji i najudaljeniji objekat koji su ljudi ikada napravili, a koji je i dalje u funkciji. Lansiran 1977. godine, letelica je nastavljala da prikuplja naučne podatke mnogo duže nego što su inženjeri prvobitno očekivali.

Rana misija i otkrića: Zajedno sa bliznakinjom Voyager 2, Voyager 1 je u početku imao zadatak da proletari pored Jupitera i Saturna. Tokom tih susreta opremu su činili ultraljubičasti spektrometar, magnetometar, sistem za snimanje i drugi instrumenti. U tom periodu je otkrio novi prsten i dva nova meseca Jupitera (1979), kao i prsten i pet novih Saturnovih meseca (1980).

A diagram of the scientific instruments aboard the NASA Jet Propulsion Laboratory's Voyager 1 probe - NASA/JPL-Caltech

Produžena misija i međuzvezdani prostor: Kada su primarna dostignuća završena, NASA-in Jet Propulsion Laboratory (JPL) je 1989. preusmerio Voyagera 1 na proučavanje granice heliosfere — regiona gde Sunčevo magnetsko polje i solarne čestice prestaju da dominiraju. Letelica je proučavala i takozvani „zid vatre“ sa temperaturom koja je timovima predstavljena kao ekstremna (u izveštajima se spominje i do ~90.000 °F). Voyager 1 je 1998. pretekao Pioneer 10 po udaljenosti, a 2012. je zvanično prešao heliosferu i ušao u međuzvezdani prostor.

Aktualno stanje napajanja: Voyager 1 napaja tri radioizotopna termoelektrična generatora (RTG). Na startu su oni proizvodili približno 470 W, a usled raspada radioizotopa danas proizvode oko 230 W. Kako se snaga smanjuje, tim je primoran da selektivno isključuje instrumente kako bi sačuvao kritične sisteme.

Artist's rendering of the NASA Jet Propulsion Laboratory's Voyager 1 probe traversing interstellar space - NASA/JPL-Caltech

Problem sa mlaznicama i planirani manevar: Važan izazov su i linije koje vode do upravljačkih mlaznica — delimično su začepljene i postoji rizik da se zalepe. Bez funkcionalnih mlaznica letelica ne bi mogla da okrene antenu prema Zemlji i kontakt bi bio izgubljen. Trenutno su uključeni grejači koji temperaturu održavaju pod kontrolom, ali to troši dragocenih vata. JPL planira manever nazvan „Big Bang” kojim bi isključili jedne grejače i istovremeno aktivirali efikasnije, čime bi se uštelo oko 10 W i produžio rad Voyagera 1 (i Voyagera 2) do 2030-ih.

Udaljenost i komunikacija: U trenutku pisanja, Voyager 1 je udaljen oko 15,85 milijardi milja od Zemlje i približava se brzinom od oko 88.000 milja na sat. Sa te distance, radio signal stiže do JPL-a za otprilike 23 sata u jednom smeru. Brzina prenosa podataka je vrlo niska — oko 160 bita u sekundi — što znači da su poruke male i da kompletna razmena podataka Zemlja–letelica–Zemlja može potrajati skoro dva dana.

The golden record aboard the NASA Jet Propulsion Laboratory's Voyager 1 probe, with diagrams of its pictographs - NASA

Poruke čovečanstva: Voyager 1 nosi zlatnu ploču (Golden Record) sa pozdravima na 55 jezika, zvucima prirode i informacijama o našoj vrsti i planeti. Na ploči su i pozdravi od američkog predsednika Jimmyja Cartera i tadašnjeg generalnog sekretara UN Kurta Waldheima. Čak i kada jednom izgubimo signal, ta poruka može ostati kao tihi svedok postojanja ljudske civilizacije.

Šta nas očekuje: Iako inženjeri JPL-a predano rade na tome da produže život Voyagera 1, doći će vreme kada napajanje više neće biti dovoljno i kontakt će prestati. Do tada ovaj mali, daleki brod nastaviće da šalje dragocene podatke o prostoru daleko iza granica naše solarne okoline.

Zaključak: Voyager 1 je više od naučnog instrumenta — to je poruka i simbol radoznalosti i upornosti čovečanstva. Dokle god nam šalje signale, podseća nas koliko daleko može da dopre ljudska ruka i um.