Sud u Kašmiru u aprilu je doneo prvu presudu kojom je jedan od nestalih iz 1997. zvanično proglašen mrtvim i naložio izdavanje smrtnog lista. Presuda citira policijsku istragu koja identifikuje vojnog oficira kao odgovornog, ali ne otkriva gde je telo. Porodice decenijama traže odgovore, dok nevladine organizacije upozoravaju na hiljade nestanaka i stotine neobeleženih grobnica koje nisu istražene.
Decenije Poricanja: Prva Sudska Presuda Proglašava Nestalog U Kašmiru Mrtvim
A woman brings flowers to a graveyard in Sonamarg, a remote mountainous resort in Indian-administered Kashmir, on November 3, 2020 [Aijaz Hussain/AP]
Junaid Rashid imao je pet godina kada je njegov otac, Abdul Rashid Wani, nestao nakon što su ga pripadnici vojske odveli u pritvor 1997. godine. Posle decenija potrage, sudija u Kašmiru u aprilu je doneo prvu presudu koja formalno proglašava jednog od nestalih iz perioda nasilja mrtvim i naložio izdavanje smrtnog lista, priznajući tako ono što su mnoge porodice godinama sumnjale.
Presuda i njene implikacije
Sudska odluka poziva se na policijsku istragu koja je identifikovala vojnog oficira — majora — kao osobu koja je odvela Wanija i, kako je navedeno u presudi, ubila ga u pritvoru i uklonila telo. Dokument beleži datum Wanijeve smrti kao isti dan kada je nestao, ali ne pruža informacije o mestu nalaza tela.
„Vlada je sada, posle 29 godina, u sudu priznala da se desilo takvo zversko delo,“ rekao je Junaid Rashid, koji je danas 34 godine.
Lićne priče i dugotrajna traženja pravde
Porodica Wanija dugo je tragala za njim: prodali su porodičnu kuću da prikupe sredstva za potragu, više puta pokretali sudske postupke i suočavali se sa pritiscima i ponudama novca da odustanu. U Kašmiru su supruge nestalih muškaraca često nazvane 'poluudovicama' jer ne mogu potpuno da oplakuju dok ne dobiju potvrdu o sudbini svojih muževa.
Slično je i u drugim slučajevima: Jana Begum i porodice mnogih drugih još ne znaju šta se desilo sa njihovim bližnjima. Neke porodice su izvele simbolične sahrane nakon što su policijski službenici u poverenju rekli da su njihovi rođaci preminuli tokom ispitivanja, ali bez detalja o mestu ukopa.
A protest in Kashmir demands the return of bodies of civilians for proper burial in Srinagar on November 18, 2021 [Mukhtar Khan/AP]
Širi kontekst: masovni nestanci i neobeležene grobnice
Organizacije za ljudska prava ukazuju na hiljade mogućih prisilnih nestanaka tokom nasilja koje je eskaliralo od 1989. APDP (Association of Parents of Disappeared Persons) procenjuje da može biti do 8.000 nestalih i 2009. je mapirala oko 2.700 neobeleženih grobnica. Kašmirska Državna komisija za ljudska prava 2011. je potvrdila tela na 38 lokacija i navela da država ima identitete samo za 464 od otprilike 2.730 tela pronađenih na otkrivenim lokalitetima.
DNK testiranje koje bi moglo pomoći identifikaciji do danas nije sprovedeno, a sama komisija je ugašena 2019. kada je centralna vlada preuzela direktnu upravu nad Kašmirom.
Zašto je presuda važna
Ova sudska odluka nije samo pravni ishod jedne porodice: ona predstavlja retko javno priznanje odgovornosti u slučaju koji dugo stoji kao simbol neizmirenih računa i neodgovorenih pitanja. Za mnoge porodice presuda može biti prvi korak ka zvaničnom priznanju gubitka i potencijalnom pravnom razjašnjenju, iako ona za sada ne otkriva gde je telo ni puni obim odgovornosti.
Šta dalje?
Porodice traže dalja objašnjenja: gde je telo, ko je konkretno odgovoran i da li će nadležni sprovesti DNK analize i druge istrage. Pitanja o odgovornosti bez pune istrage i javnog rasvetljavanja ostaju ključni izazov u nastojanju da se zadovolji pravda i da se porodicama omogući dostojanstveno zatvaranje ove traume.
Napomena: Brojke o grobnicama i identitetima potiču iz izveštaja civilnih grupa i državne komisije i razlikuju se u izvornim izveštajima; navedeni su kako su prijavljeni u dostupnim izvorima.
Pomozite nam da budemo bolji.
