Britanski istraživački brod RRS Sir David Attenborough isplovio je ka jugoistočnom Grenlandu, gde će pet nedelja koristiti dronove, mini‑podmornice i autonomne robote za proučavanje brzog topljenja leda. Cilj ekspedicije je prikupljanje visokokvalitetnih podataka koji će se direktno unositi u britanske klimatske modele kako bi se smanjila neizvesnost u predviđanjima. Posebna pažnja posvećena je mogućem uticaju na AMOC i promenama koje bi se mogle manifestovati već tokom 2040‑ih.
Britanski Polarni Brod Kreće Prema Grenlandu: Hi‑Tech Misija Za Proučavanje Brzog Topljenja Leda
The RRS Sir David Attenborough, moored at port in Harwich, eastern England (HENRY NICHOLLS)
Međunarodni tim naučnika sa polarne istraživačke brodice RRS Sir David Attenborough isplovio je iz jugoistočnog Harwicha ka fjordovima jugoistočnog Grenlanda kako bi pet nedelja prikupljao podatke o ubrzanom topljenju ledenog pokrivača.
Visokotehnološki pristup
Projekat, vredan oko 20 miliona funti i finansiran od strane Vlade Velike Britanije, vodi British Antarctic Survey. Ekspedicija će koristiti dronove sa visokorezolutnim kamerama, mini‑podmornice i autonomne plivajuće robote koji se spuštaju stotinama metara, istražuju morsko dno i mogu da se pričvrste za ledene zidove.
"Marinski roboti mogu da priđu pravo uz led... tamo gde ljudi ne mogu jer bi za njih bilo potpuno nesigurno," kaže vođa projekta Kelly Hogan, morske geofizičarka.
Cilj i naučna važnost
Tim želi da zabeleži vrlo detaljne, "granularne" podatke kako bi se bolje razumelo kako okeanska voda topi led i kako to utiče na snažne atlantske struje. Prikupljeni podaci će se direktno unositi u britanski klimatski model kako bi se smanjile greške i povećala preciznost predviđanja.
Mark Inall, britanski fizičar mora: "Još ne razumemo u potpunosti kako morska voda topi led."
Paul Holland, ekspertski oceanograf za modelovanje, biće na brodu da odmah integriše nalaze u klimatske modele: "Problem je hitan — nema vremena za odlaganje."
Mogući efekti na klimu
Naučnici primećuju znakove da velika količina topljenog grenlandskog leda utiče na tokove koji prenose toplotu kroz Atlantski okean, uključujući Atlantsku meridionalnu preokretnu cirkulaciju (AMOC). Neki modeli ukazuju na moguć poremećaj delova ovih sistema već tokom 2040‑ih, što bi moglo da utiče na regionalne ribolove, morski život, kao i na klimu u severnoj Evropi.
Ipak, postoji značajna neizvesnost oko brzine i obima promena: "Postoji ogromna neizvesnost," kaže Holland, ali dodaje da povećanje stakleničkih gasova čini ozbiljnije ishode verovatnijim.
Šta sleduje
Tokom narednih pet nedelja naučnici će prikupljati podatke iz prvih ruku — iz vode, ispod leda i iz vazduha — kako bi smanjili neizvesnost u modelima i omogućili brže i tačnije prognoze. Rezultati će pomoći naučnicima i donosiocima odluka da bolje planiraju prilagođavanje i ublažavanje posledica.
am/jkb/jhb
Pomozite nam da budemo bolji.
