Predložene izmene Zakona o ugroženim vrstama SAD: Kako ekonomski interesi mogu ugroziti oporavak divljih životinja

Od beloglave supove do smeđih medveda, brojne američke ikone prirode zahvaljuju oporavak Zakonu o ugroženim vrstama (Endangered Species Act, ESA). Ipak, pravni okvir i način primene ese zakona su pod promenom — i to na način koji bi mogao oslabiti zaštitu staništa i onemogućiti oporavak nekih vrsta.

Šta se predlaže

Aktuelna administracija predložila je niz regulatornih izmena koje bi:

• dozvolile veću ulogu ekonomskih faktora pri odlučivanju o listanju i zaštiti vrsta,
• sužavale definiciju pojma „šteta“ tako da se više vezuje samo za direktan uticaj na pojedinačne jedinke, a ne i za degradaciju staništa,
• ukidale tzv. „blanket rule“ po kojoj preteće (threatened) vrste automatski dobijaju iste zaštite kao izrazito ugrožene (endangered) vrste, i
• postavile stroži standard dokazivanja za indirektne efekte (da budu „razumno izvesni“) u okviru Sekcije 7 ESA koja obavezuje federalne agencije na konsultacije.

Zašto su izmene važne

ESA trenutno štiti više od 1.000 životinjskih i preko 760 biljnih vrsta, dok su dodatnih ~300 životinja i ~150 biljaka označeni kao preteće vrste. Do sada su mnoge ugrožene vrste oporavljene upravo zahvaljujući ograničenjima koja sprečavaju uništavanje staništa i onemogućavaju ekonomske interese da nadjačaju zaštitu biodiverziteta.

Promene bi mogle dovesti do dvostrukog efekta: teže stavljanje vrste na listu za zaštitu i lakše skidanje sa liste u situacijama kada se prvobitna pretnja smatra uklonjenom, čak i ako populacija još nije stabilna.

Ključne posledice

• Suženjem definicije „štete“ na direktne udare po jedinke, degradacija staništa (zagađenje, gubitak hrane, fragmentacija) više se ne bi tretirala kao šteta po vrstu, što olakšava izdavanje dozvola za projekte koji oštećuju stanište.
• Ako se ukine blanket rule, svaka preteća vrsta mogla bi dobiti ograničenije, ciljane mere umesto opštih zaštitnih pravila — što može oslabi zaštitu za vrste koje i dalje zavise od šireg upravljanja staništima.
• Nova tumačenja „efekata akcije“ (Section 7) umanjuju obavezu procene indirektnih uticaja, uključujući doprinos projekata klimatskim promenama.

Primeri iz prakse

U članku su izneti konkretni primeri koji ilustruju rizike:

• Jaguar: u Arizoni je za jaguara označeno oko 640.000 hektara kritičnog staništa, ali većina te teritorije nije trenutno naseljena jaguarima. Predložene izmene bi olakšale smanjivanje takvih nenastanjenih kritičnih staništa, što bi otežalo vraćanje velikih mačaka u nekadašnje oblasti rasprostranjenosti.
• Manatini: bez blanket rule, preteći floridski manatin mogao bi ostati bez punih mera zaštite protiv sudara sa čamcima i zagađenja vode koja dovodi do gubitka pašnjaka morske trave.
• Delhi Sands Flower-Loving Fly: raniji primeri pokažu kako zaštita kritičnog staništa može dugoročno blokirati razvojne projekte — grad Colton je 2003. otkazao sportski park, dok je kasnije postignut kompromis zamene zemljišta.

God Squad i odluka o "Gulf of America"

Po zakonskom amandmanu iz 1978, postoje izuzeci koje može odobriti Endangered Species Committee (popularno „God Squad“). 31. marta tekuće godine, ovaj odbor je odobrio izuzetak za offshore bušenje u preimenovanom području nazvanom "Gulf of America", upućujući se na nacionalne bezbednosne razloge. Odluka je izazvala niz tužbi i snažnu osudu zaštitnika prirode.

Reakcije, javnost i sudovi

Tokom javnog uvida, koalicija organizacija pomogla je u podnošenju više od 387.000 komentara protiv predloženih izmena, dok su energetske i druge industrijske grupe pozdravile predloge kao smanjenje „prekomernih“ obaveza. Pravna neizvesnost ostaje velika: neki elementi promena (npr. zahtev da efekti budu "razumno izvesni") su već predmet sudskih sporova i poništeni su od strane sudova, ali administracija pokušava da isti standard ponovo uvede u novim pravilima.

Koje su opcije i kako građani mogu reagovati

Pravni izazovi, pritisak javnosti i izborne promene politike ostaju glavni mehanizmi za osporavanje ili poništavanje predloženih izmena. Organizacije za zaštitu prirode su već podnele tužbe protiv odluka o bušenju, a Kongres u teoriji može izmeniti zakon.

Zaključak: Predložene izmene ESA premeštaju fokus ka važnijim ekonomskim interesima i sužavaju pravne mehanizme koji su ranije štitili staništa. Ako se usvoje, promene bi mogle otežati oporavak određenih vrsta i ubrzati gubitak biodiverziteta — ali javni pritisak i sudski postupci i dalje mogu zaustaviti neke od predloženih poteza.

Više informacija

Ako želite da pratite dalje: pratite saopštenja U.S. Fish and Wildlife Service i NOAA Fisheries, lokalne i međunarodne organizacije za zaštitu prirode, kao i objave sudova u predmetima koji osporavaju nova pravila.