Brisel najavljuje temeljnu reviziju Sistema trgovine emisijama EU (EU ETS), ključnog mehanizma za cenu ugljenika koji pokriva elektrane, industriju, avio- i pomorski saobraćaj. Predlog Komisije trebalo bi da uskladi sistem s ambicioznijim ciljevima EU za 2030. i 2040. i produži njegovu primenu kroz narednu deceniju, dok istovremeno izaziva političke i privredne rasprave o konkurentnosti evropske industrije.
Šta Je EU ETS?
Sistem trgovine emisijama (EU ETS) predstavlja glavnu instrument EU za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Od 2005. godine, industrijska postrojenja i elektrane moraju kupiti dozvolu za svaku metričku tonu CO2 koju ispuštaju, što stvara finansijski podsticaj za prelazak na čišće tehnologije. Pravila se odnose i na letove i plovidbe unutar Evrope, kao i na 50% emisija sa međunarodnih brodskih putovanja koja počinju ili završavaju u luci EU.
Gde Se Primеnjujе?
EU ETS se primenjuje u svih 27 članica Evropske unije, kao i u Islandu, Lihtenštajnu i Norveškoj, a sistem je povezan i sa švajcarskim ETS-om. Velika Britanija je izašla iz EU ETS-a po Brexitu, ali se pregovara o mogućem povezivanju sistema. I druge zemlje, poput Kine i Južne Koreje, imaju svoje mehanizme za cenu ugljenika, ali evropski sistem važi za jedan od najstrožih i najvrednijih po ceni dozvola.
Kako Funkcioniše?
Svakе godine kompanije moraju predati dovoljan broj dozvola da pokriju svoje izveštavane emisije CO2. EU postavlja ukupni plafon (cap) dozvoljenih emisija i postepeno smanjuje kvotu dozvola koje se puštaju na tržište kako bi se obezbedilo smanjenje emisija. Oko 57% dozvola se prodaje na tržištu, dok se preostali deo dodeljuje industriji besplatno u cilju ublažavanja troškova i zaštite konkurentnosti.
Dozvole se trguju na energetskim berzama: kompanije sa manjim emisijama mogu prodati višak, dok veći zagađivači kupuju dodatne kvote. Cena dozvola je značajno porasla u poslednjoj deceniji i trenutno se kreće oko €80 po toni. Sistem sadrži i rezervu tržišne stabilnosti (Market Stability Reserve) koja može privremeno uklanjati ili vraćati dozvole na tržište kako bi ublažila velike oscilacije ponude.
Da Li Deluje?
Da. Emisije sektora koji su obuhvaćeni EU ETS-om prepolovljene su od 2005. godine, a najveći doprinos tom padu dao je energetski sektor — prelazak sa uglja na gas i obnovljive izvore postao je privlačniji uz cenu CO2. S druge strane, emisije teških industrija smanjivane su sporije sve do 2020-ih; neki akteri ukazuju da su poslednja smanjenja delom rezultat gašenja postrojenja i niže industrijske aktivnosti usled visokih cena energije, a ne isključivo efekta ETS-a.
Zašto Se ETS Menja?
Trenutni dizajn EU ETS-a je kalibrisan za ostvarenje ciljeva za 2030. godinu, ali bez izmene modela postoji rizik da će dostupne dozvole „nestati" do 2039. — scenario koji ne pokriva prelazak ekonomije na ciljanu nultu emisiju. Predložena revizija treba da produži i ubrza instrument kroz 2030-e i uskladi ga s novim ciljem EU: smanjenje neto emisija za 90% do 2040. godine.
Revizija se dešava u politički osetljivom trenutku: države poput Italije i Poljske upozoravaju da stroži pravila ugrožavaju industrijsku konkurentnost, dok nordijske zemlje i zeleni aktori zahtevaju snažan okvir koji će podstaći investicije u dekarbonizaciju.
Šta Je U Peku?
Na kocki su stotine milijardi evra i sposobnost EU da ispuni svoje klimatske obaveze. EU ETS pokriva oko 40% ukupnih emisija bloka; od 2013. sistem je generisao oko €260 milijardi prihoda, od čega 75–80% ide u nacionalne budžete, a ostatak u EU fondove za čistu energiju. Do sada je industrijama dodeljeno oko €250 milijardi vrednih besplatnih dozvola — pitanje njihove dalјe primene biće jedno od ključnih tačaka revizije.
Ko Želi Šta?
Privreda je podeljena: velike energetske i industrijske kompanije (npr. BASF) traže ublažavanje rasta troškova i očuvanje besplatnih kvota, dok kompanije koje su već uložile u niskougljenične tehnologije (npr. SSAB) žele stabilno visoku cenu ugljenika koja bi im dala konkurentsku prednost. Vlade su takođe podeljene: Italija i Poljska traže popuštanja, dok zemlje poput Švedske i Danske podržavaju strožiji režim.
Šta Sledi?
Nakon objave predloga Komisije, očekuje se rasprava među državama članicama i Evropskim parlamentom, sa pregovorima koji mogu trajati oko godinu dana. Komisija može pokušati da ubrza usvajanje određenih elemenata, kao što su privremene mere za povećanje broja besplatnih dozvola ili promene u načinu upravljanja rezervom tržišne stabilnosti.
Izveštavala je Kate Abnett; uređivao Jan Harvey
