Evropska komisija predlaže reviziju Sistema trgovine emisijama (ETS) kojom se smanjuje tempo redukcije kvota na oko 3,7% od 2031. i produžava dodela besplatnih dozvola do kraja 2037.. Predlog uvodi uslov da kompanije dobiju 80% dozvola unapred ako planiraju ulaganja u dekarbonizaciju, dok se preostalih 20% isplaćuje nakon realizacije. Takođe se zahteva da najmanje 50% prihoda od ETS‑a bude reinvestirano u domaću industriju, dok će se pregovori o predlogu voditi naredne godine.
EU Predlaže Reviziju ETS‑a: Produženje Besplatnih Dozvola i Smanjenje Tempa Rezanja Kvota
FILE PHOTO: Smoke billows from a factory during sunset in the northern Spanish town of Torrelavega, March 12, 2005. REUTERS/Victor Fraile VF/WS/File Photo
Brisel — Evropska komisija priprema predlog revizije Sistema trgovine emisijama (ETS) koji bi industrijama dao duže vremensko okno za emisije CO2, uz veću finansijsku podršku za ulaganja u čiste tehnologije u Evropi.
ETS je najveća klima politika EU: termoelektrane, aviokompanije i brodarske firme moraju da kupuju dozvole za emisiju CO2, dok sistem postavlja gornju granicu ukupnih emisija. Komisija želi da uskladi ETS s ciljem EU za 2040. — smanjenje neto emisija za 90% — ali ujedno odgovara i na pritiske industrija i nekih država članica koje upozoravaju na rizik po konkurentnost.
Ključne promene u predlogu
Prema izjavama zvaničnika, glavne odredbe uključuju:
- Smanjenje godišnje stope smanjenja kvota na oko 3,7% od 2031. (sa sadašnjih 4,3%), sa daljim smanjenjem od 2036. godine.
- Produženje dodeljivanja besplatnih dozvola do kraja 2037. (umesto plana da one prestanu 2034.), što bi verovatno odložilo i punu primenu karbonske granice na uvoz do kraja 2037.
- Uvođenje uslova za dodelu besplatnih dozvola: 80% dozvola odmah kompanijama koje predlože ulaganja u dekarbonizaciju u Evropi, a preostalih 20% nakon realizacije tih ulaganja.
- Striktnija pravila o trošenju prihoda od ETS‑a: najmanje 50% prihoda treba da se reinvestira u domaću industriju.
Finansijski i politički kontekst
ETS je od 2013. generisao oko 260 milijardi evra prihoda. Predlog o obaveznom reinvestiranju polovine prihoda može naići na otpor zemalja koje koriste te prihode za pokrivanje javnih rashoda. Deset država, među kojima su Poljska i Italija, već su izrazile protivljenje nekim tačkama predloga, posebno uslovljavanju besplatnih dozvola.
Širi uticaj i protivljenja
Revizija dolazi u trenutku političkih tenzija oko evropske klimatske politike, uprkos sve učestalijim talasima vrućine i požarima. Brisel je već ublažio neke druge ekološke smernice nakon pritisaka industrije.
Komisija takođe predlaže širenje ETS‑a na međunarodne letove koji polaze iz Evrope za destinacije udaljene do 5.000 km — što bi obuhvatilo letove ka čvorištima u Turskoj i na Bliskom istoku, ali ne i većinu letova za SAD. Američka privredna komora upozorila je da bi takav potez mogao izazvati recipročnu reakciju od važnih spoljnih partnera.
EU zemlje i Evropski parlament počinju pregovore o konačnoj reviziji ETS‑a u narednoj godini; predlog se još može izmeniti pre zvanične objave.
Šta to znači za Srbiju i region: Iako Srbija nije članica EU, izmene ETS‑a mogu uticati na industrijske lance, cene energije i konkurentnost izvoznika u regionu, kao i na dinamiku uvođenja zelenih investicija koje su često uslov za pristup evropskim tržištima i fondovima.
Pomozite nam da budemo bolji.
