Profesionalni vozači iz Srbije i Zapadnog Balkana tretiraju se u Šengenu kao turisti i smeju boraviti najviše 90 dana u periodu od 180 dana, što prevoznici upozoravaju da ugrožava međunarodni transport i snabdevanje. Evropska komisija predlaže vize tipa D i bilateralne sporazume kao privremeno rešenje, ali detalji i uslovi izdavanja nisu jasni. Prevoznici zahtevaju precizna pravila i računanje stvarnog vremena provedenog u Šengenu kako bi se smanjila administrativna nesigurnost. Rok za hitan odgovor Briselu je postavljen za 10. avgust.
Hitno rešenje Briselu: Vozači iz Srbije i Zapadnog Balkana tretirani kao turisti u Šengenu ugrožavaju snabdevanje
Getty © Hans-Peter Merten
Profesionalni vozači iz Srbije i zemalja Zapadnog Balkana podležu istom pravilu kao i turisti u šengenskom prostoru: maksimalno 90 dana boravka u periodu od 180 dana. Udruženje za međunarodni transport i predstavnici prevoznika upozoravaju da stroga primena tog pravila preti da ugrozi međunarodni transport, izvoz i snabdevanje ključnih dobara.
Zašto je problem hitan
Neđo Mandić, predsednik Udruženja za međunarodni transport, ističe da profesionalni vozači ne putuju u EU radi turizma već zbog posla, ali da se i na njih primenjuju ista ograničenja kao na ostale državljane trećih zemalja. Zbog toga najdeficitarnija radna grupa — vozači — ne može da pruži puni doprinos snabdevanju industrije i stanovništva.
Predloženo prelazno rešenje: vize tipa D
Evropska komisija je kao privremenu meru ponudila mogućnost izdavanja viza tipa D po uzoru na model koji je nedavno usvojila Hrvatska. Taj tip vize bi omogućavao poseban režim za vozače koji prevoze robu za potrebe privrede, ali detalji kako i kome će se izdavati ostaju nejasni.
„Nismo zadovoljni tumačenjem šta znači dobiti vizu tipa D…“ — Neđo Mandić
Adekvatnost predloga i administrativni izazovi
Mandić upozorava da predloženo rešenje otvara dodatna administrativna i praktična pitanja: ko će imati pravo na vizu, po kojim kriterijumima i koliko će trajati izdavanje. Poseban problem je i neujednačena primena trenutnih pravila među državama članicama EU.
Prevoznici iz regiona navode i ozbiljan problem sa sistemima za evidentiranje preostalih dana boravka: različite kontrole često pokazuju različite podatke (primeri: 90, 45 ili 80 dana), što stvara dodatnu pravnu i operativnu nesigurnost.
Predlozi prevoznika
Kao najbrže i najrealnije rešenje, transportna zajednica predlaže da se boravak računa po realnom vremenu provedenom u šengenskom prostoru (računajući 24 sata umesto potpunih kalendarskih dana). Prema Mandićevim procenama, takva promena bi u mnogim slučajevima dodala oko 20 dana, što bi za 50–60% slučajeva rešilo problem.
Rok i dalji koraci
Četiri države regiona zatražile su hitan odgovor od Evropske komisije sa rokom do 10. avgusta — da li će biti uveden poseban režim ili će važiti postojeća pravila. Brisel je ukazao da trajno rešenje zahteva sistemsku viznu strategiju i ne može biti potpuno sprovedeno u kratkom roku, pa kao privremenu meru predlaže bilateralne sporazume između država članica i zemalja regiona.
Posebno bi bilo značajno da susedne članice EU, kao što su Mađarska, Rumunija i Bugarska, ali i velike trgovinske partnerke poput Italije i Nemačke, prate hrvatski model ili sklope bilateralne sporazume kako bi olakšale rad vozača iz Zapadnog Balkana.
Zaključak: Problem nije samo pravno-tehnički — reč je o pitanju koje direktno utiče na kontinuitet snabdevanja, izvoz i funkcionisanje privrede u regionu. Potrebna su jasna pravila, hitne privremene mere i dugoročna vizna reforma.
Pomozite nam da budemo bolji.
