U 2026. britanske obale zabeležile su neuobičajeno visoke temperature mora — do 20°C — i ponovljene morski toplotne talase. To je dovelo do promena u rasprostranjenju vrsta (meduze, hobotnice, tuna) i izazova za ribarstvo, dok algalni cvetovi i Vibrio bakterije predstavljaju rizik za zdravlje ljudi i životinja. Stručnjaci traže pojačano praćenje i učenje iz iskustava zemalja koje su ranije imale slične događaje.
Toplija mora preobražavaju britansko primorje — meduze, hobotnice i nove morske vrste
Rising temperatures in British waters may well lead to increased jellyfish blooms - Ashley Cooper/The Image Bank RF
Tokom maja, tokom polugodišnjeg raspusta u Eastbourneu, turisti su na šljunkovitoj plaži zatekli more neobične stakleno-plave boje i površinsku temperaturu skoro 17°C — gotovo četiri stepena iznad proseka. Do ranog jula čak su delovi Severnog mora dostigli 19°C, a sredinom meseca površinske temperature na južnoj obali premašile su 20°C, podstaknute kombinacijom toplotnih kupola i generalnog zagrevanja okeana usled klimatskih promena.
Šta su morski toplotni talasi i zašto su važni
Redovni morski toplotni talasi (MHW) su relativno nov fenomen u britanskim vodama. "Iako su vode oko UK oduvek povremeno imale MHW, tek u poslednje vreme doživljavamo velike događaje uzastopnih godina — prvo u junu 2023, zatim 2025, i sada 2026," kaže dr Zoe Jacobs iz National Oceanography Centre. Takvi događaji utiču na ceo ekosistem, od algi i koralja do riba i sisara.
Jellyfish aggregations can be influenced by a combination of weather, ocean currents and prey availability - Ashley Cooper
Promene u rasprostranjenju vrsta
Toplije vode menjaju gde i koje vrste žive. Na jugoistoku i u Engleskom kanalu, zbog plitkosti, efekti zagrevanja su naročito izraženi: morske travne livade i kelp mogu da propadnu, dok vrste koje vole topliju vodu napreduju. To dovodi do redistribucije — neke vrste nestaju iz tradicionalnih staništa, druge se pojavljuju.
Primeri iz terena uključuju masovne pojave meduza u Bude Sea Pool (Devon), gde su hiljade mesec-meduza i neke potencijalno opasnije vrste završile na obali. Profesor Angus Atkinson iz Plymouth Marine Laboratory upozorava da cvetovi meduza nastaju kao posledica kombinacije vremena, morskih struja, dostupnosti plena i promena u uslovima mora.
Bluefin tuna are attracted to warmer waters, and UK quotas for bluefin-tuna fishing are up in 2026 - A. Martin UW Photography
Prijavljeni su i neuobičajeni primerci poput sunfish (morskog sunčevca) i mauve stinger meduza. New Forest je izdao upozorenje nakon pojave Portuguese man o'war, dok su weever ribe, poznate po otrovnim bodljama, proširile svoj areal severnije — kupačima se savetuje nošenje vodene obuće.
Uticaj na velike vrste i ribarstvo
Basking sharks su se povukle sa nekih tradicionalnih područja (npr. oko Cornwalla) i prate plankton ka hladnijim vodama Irske i Škotske. U isto vreme, tople vode privlače vrste poput bluefin tuna; kvote i dozvole za njihov linijski ulov su povećane 2026. godine, što je izazvalo napetosti među ribarima i stručnjacima zbog zaštite i održivosti.
Squid with chips could become a more common meal with cod stocks under continued threat - Roberto Serrano/iStockphoto
Istovremeno, stokovi bakalara su decenijama u padu usled prekomernog izlova, a sada i zbog promena temperature koje utiču na uspeh razmnožavanja i dostupnost plena. Kao posledica, savetuje se korišćenje alternativnih vrsta kao što su hake i pollock.
Na jugozapadu UK primećen je i "cvjet" hobotnica — povećanje brojnosti obične hobotnice čiji su leptirićasti larvalni stadijumi pogodovani toplijom vodom. Hobotnice su vešti grabljivci i mogu oštetiti zamke za rakove i jastoge, zbog čega su neki ribari počeli da ih ciljano love.
Green algal blooms are more likely in warmer water - MNStudio/iStockphoto
Zdravstveni rizici i algalni cvetovi
Toplije vode povećavaju verovatnoću algalnih cvetova, koji pri razgradnji mogu da ispuštaju neprijatan miris i da budu izvor cijanotoksina ili podloga za bakterije kao što su vrste roda Vibrio. Iako su infekcije vibrio bakterijama i dalje retke u Velikoj Britaniji, studija Univerziteta u Exeteru (2022) otkrila je dve nove vrste Vibrio u britanskim vodama, što bi u budućnosti moglo predstavljati veći zdravstveni rizik za ljude i životinje.
Postoji i zabrinutost zbog povezanosti između algalnih cvetova, bakterija i neurolških simptoma kod morskih sisara. Dan Jarvis iz British Divers Marine Life Rescue upozorava da se u slučajevima povezanih događaja obično radi o masovnom zahvatu populacije, a ne o izolovanim slučajevima.
Vremenski obrasci na kopnu
Toplija mora znače i više isparavanja, što može pojačati vlažnost i dovesti do intenzivnijih padavina, pljuskova i grmljavinskih nepogoda na kopnu. To čini britansko letnje vreme još nepredvidivijim.
Šta je potrebno?Stručnjaci pozivaju na pojačano dugoročno praćenje, koordinaciju sa zemljama koje češće beleže MHW događaje i prilagođavanje ribarstva, turizma i javnog zdravlja novim uslovima.
Zaključak: Promene temperata mora već preoblikuju britansko primorje — od turističkog iskustva do industrije i biodiverziteta. Potrebni su brza adaptacija, bolji monitoring i jasne smernice za zaštitu javnog zdravlja i morskih ekosistema.
Pomozite nam da budemo bolji.
