Forbes: Strateški dijalog SAD i Srbije — litijum, NIS, američko oružje i uloga na Bliskom istoku

Pokretanje strateškog dijaloga između Sjedinjenih Američkih Država i Srbije ocenjen je u magazinu Forbes kao potencijalno važan korak za produbljivanje bilateralnih odnosa. Inicijativa otvara mogućnosti u oblastima energetske bezbednosti, eksploatacije strateških sirovina, modernizacije odbrane i jačanja međunarodnih partnerstava Srbije, posebno u regionu Bliskog istoka.

Kako je započet dijalog

Forbes podseća da su predstavnici dve zemlje 17. jula zvanično pokrenuli strateški dijalog, posle više od godinu dana priprema. U izveštaju se naglašava da inicijativa ima političku težinu i mogla bi otvoriti prostor za konkretnu ekonomsku i bezbednosnu saradnju.

Energetska bezbednost i gasni koridor

Magazin ističe da SAD učestvuju u razvoju tzv. Vertikalnog gasnog koridora zajedno sa Bugarskom, Grčkom, Moldavijom, Rumunijom i Ukrajinom, sa ciljem dopremanja američkog ukapljenog prirodnog gasa (LNG) i gasa iz Azerbejdžana u centralnu i istočnu Evropu, uključujući Balkan. Srbija, zbog svog geografskog položaja i postojeće gasne infrastrukture, kao i projekata interkonekcije sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, mogla bi postati važan čvor u tom lancu.

Forbes podseća da ruska kompanija Gazprom ima veliki uticaj na Naftnu industriju Srbije (NIS), te da su SAD uvele sankcije usmerene na ruski energetski sektor. Navodi se i dogovor mađarskog MOL-a o preuzimanju ruskog udela u NIS-u, čija realizacija je odložena. Srpski budžet za 2026. predviđa 164 milijarde dinara (oko 1,6 milijardi USD) za energetsku bezbednost — sredstva koja bi, kako ističe analiza, mogla biti iskorišćena i za eventualnu kontrolu nad NIS-om ako dođe do komplikacija u privatizaciji udela.

Strateški minerali: litijum i projekat Jadar

Drugi ključni segment saradnje predstavlja eksploatacija kritičnih sirovina, pre svega litijuma. Srbija raspolaže jednim od najvećih evropskih rezervata litijuma, a nalazište Jadar smatra se međunarodno važnim — procene sugerišu da bi njegovo razvijanje moglo pokriti velik deo sadašnjih evropskih potreba za litijumom.

U 2024. godini Srbija je sklopila strateško partnerstvo sa Evropskom unijom u oblasti kritičnih sirovina i proizvodnje baterija, a projekat Jadar je uvršten među ključne inicijative u okviru Evropskog akta o kritičnim sirovinama. Forbes ocenjuje da Beograd teži povezivanju razvoja litijuma sa evropskim, a ne kineskim lancima snabdevanja, što se poklapa sa interesima Vašingtona u diversifikaciji izvora te sirovine.

Modernizacija odbrane

Analiza navodi da Srbija nastavlja opremanje i modernizaciju svojih oružanih snaga kroz nabavke iz Francuske, Španije, Nemačke i Izraela. Forbes primećuje da su prethodne američke administracije bile oprezne prema izvozu američkog oružja za Srbiju, delom zbog regionalnih osetljivosti, ali ističe da bi veće prisustvo američke vojne opreme poboljšalo interoperabilnost Vojske Srbije prema NATO standardima i doprinelo većoj transparentnosti u vojnoj saradnji.

Uloga Srbije na Bliskom istoku

Forbes takođe ocenjuje da Srbija ima rastuću geostratešku vrednost zahvaljujući razvijenim odnosima sa Izraelom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE). Nakon napada Hamas-a na Izrael 7. oktobra 2023. Srbija je, navodi se, pružila podršku Izraelu, što je dodatno unapredilo bilateralne veze — kao ilustraciju magazin navodi investiciju izraelske kompanije Elbit Systems u fabriku za proizvodnju bespilotnih letelica u Srbiji vrednu oko 2 milijarde USD.

UAE su, tokom poslednjih 15 godina, postali jedan od značajnijih investitora u Srbiji van Evrope, ulažući u obnovljive izvore energije, digitalnu infrastrukturu i druge sektore, čime su pojačali svoje ekonomsko prisustvo na Balkanu.

Neizvesnosti i političke implikacije

Forbes podvlači da, iako dijalog otvara prilike, postoji niz neizvesnosti: realizacija privatizacija i investicija može biti odložena, geopolitičke tenzije sa Rusijom i regionalne osetljivosti utiču na tempo promena, a privrženost različitim izvorima investicija zahteva pažljivo upravljanje. Konkretnu vrednost strateškog dijaloga pokazaće budući projekti u energiji, eksploataciji sirovina, odbrani i međunarodnim partnerstvima.

Zaključak: Strateški dijalog između Vašingtona i Beograda ima potencijal da ubrza tranziciju Srbije ka diversifikovanim izvorima energije, poveća njenu ulogu u lancima snabdevanja kritičnim sirovinama i unapredi odbrambenu i industrijsko-tehnološku saradnju. Međutim, konkretni rezultati zavise od realizacije projekata, političke stabilnosti i međunarodnih odnosa.