Izveštaj INPE-a pokazuje najniži nivo krčenja šuma u brazilskoj Amazoni u poslednjih deset godina, ali stručnjaci upozoravaju da bi taj pad mogao biti privremen. Napuštanje Moratorijuma na Soju i povlačenje privatnih obaveza (npr. JBS) povećavaju rizik širenja uzgoja soje na novim, očišćenim površinama. Naučni rad procenjuje mogući gubitak od oko 1,4 miliona hektara u narednih 10 godina i poziva na snažnije državne mere i tržišni pritisak kako bi se sačuvala postignuta dostignuća.
Nizak Nivo Krčenja u Amazoni Može Biti Privremen — Naučnici Upozoravaju Na Rizik Od 1,4 Miliona Hektara
Area that has been cleared for soy cultivation in the Amazon rainforest near the Brazilian city of Belém.
Nedavni izveštaj brazilske Nacionalne svemirske agencije (INPE) pokazao je da je krčenje šuma u brazilskoj Amazoni najniže u poslednjih deset godina. To je dočekano kao važan uspeh i potvrda napora predsednika Luiza Inácia Lule da Silve da smanji ilegalno krčenje do 2030. godine, nakon što je njegova administracija od 2023. pojačala nadzor, praćenje satelitima i mere protiv nezakonitih aktivnosti.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi taj napredak mogao biti privremen. U januaru su nekoliko agroprehrambenih grupa napustile dobrovoljni Moratorijum na Soju (Amazon Soy Moratorium) — sporazum koji je godinama uspešno sprečavao širenje uzgoja soje na zemljištima očišćenim posle jula 2008. Bez tog mehanizma, analize predvođene naučnicima iz SAD i Brazila ukazuju na povećan rizik od krčenja.
Koliko šume je u opasnosti?
U radu objavljenom u časopisu Science, istraživači navode da je amazonka u opasnosti da izgubi oko 1,4 miliona hektara šume u narednih 10 godina — što odgovara otprilike 2 miliona fudbalskih terena. Pre moratorijuma, soja je bila jedan od glavnih pokretača krčenja; u državi Mato Grosso, vodećem proizvođaču soje, četvrtina proizvodnje 2001–2005. poticala je sa zemljišta dobijenog čišćenjem šume.
Uloga privatnog sektora i političkih rizika
Privatne obaveze kompanija takođe pokaziju slabosti: JBS, najveći svetski proizvođač mesa, javno je povukao obećanje o postizanju nulte stope krčenja do 2040. godine. Takvi koraci slabe tržišne mehanizme koji su ranije obeshrabrivali kupovinu soje i mesa povezanih s ilegalnim krčenjem.
Ane Alencar, direktorka nauke u IPAM-u, upozorava da zemljišta očišćena posle 2008. koja su danas korišćena za stočarstvo lako mogu biti preorijentisana na proizvodnju soje, dok će stočarstvo migrirati na "nove fronte" i podsticati dalju deforestaciju.
"Plašim se da će svi ovi rezultati koje smo postigli zaista biti u opasnosti ako vlada postane više anti-ekološka," rekao je Alencar, misleći na političke rizike pred predstojeće izbore.
Pravni okvir i regionalne inicijative
Brazilski Zakon o šumama (Forest Code) i dalje nameće ograničenja i kazne — zemljišta očišćena preko granica mogu biti kažnjena i stavljena pod embargo, što ograničava njihovu komercijalnu upotrebu. Ipak, istraživanja pokazuju da oko 20% sojinih farmi u amazonskom području ima embargo zbog ilegalnog krčenja, što ukazuje na postojanje ekonomskih podsticaja za nastavak seče.
Regionalno, Kolumbija je nedavno usvojila zakon koji zahteva veću trasabilnost u industriji govedarstva — primer koji pokazuje kako državne politike mogu dopuniti ili zameniti neuspešne privatne mehanizme.
Zaključak
Najnoviji podaci predstavljaju ohrabrujući, ali krhak uspeh. Stručnjaci traže kombinaciju jačih državnih mera, dosledne primene postojećih zakona, međunarodnog i tržišnog pritiska na kompanije te aktivnog građanskog nadzora kako bi smanjenje stope krčenja postalo dugoročni trend, a ne privremeni pad.
Ova priča je zasnovana na izvorima iz Grist-a i naučnog rada objavljenog u Science; prvobitno objavljeno 23. jula 2026.
Pomozite nam da budemo bolji.
