Andski miš sa listastim ušima opstaje do oko 6.700 m zahvaljujući kombinaciji metaboličkih i genetskih prilagodbi. Istraživanje 167 jedinki pokazuje da planinski primerci bolje održavaju termogenezu, imaju efikasniji mitohondrijski metabolizam i smeđe masno tkivo prilagođeno sagorevanju masti. Neočekivano, pronađene su i genetske promene povezane sa metabolizmom biljnih toksina. Nalazi mogu pomoći u razumevanju ljudskih kardiopulmonalnih oboljenja povezanih sa disfunkcijom isporuke kiseonika.
Kako Andski miš sa listastim ušima preživljava na 6.700 m: genetske i metaboličke tajne
An Andean leaf-eared mouse (Phyllotis vaccarum) is held in a gloved hand against a high-altitude Andean landscape in Parque Nacional de Llullaillaco in northern Chile in June 2020, in this photo released on July 9, 2026. Marcial Quiroga-Carmona/Handout via
Andski miš sa listastim ušima pokazuje kako sisari mogu da opstanu u uslovima koji ljudima nisu prilagodljivi — čak na približno 6.700 metara (oko 22.000 stopa). Istraživanje objavljeno u časopisu Science, vođeno Jayem Storzom i saradnicima, otkriva kombinaciju metaboličkih i genetskih prilagodbi koje ovoj vrsti omogućavaju život u ekstremnom hladnom i siromašnom kiseonikom okruženju.
Ključne fiziološke prilagodbe
Analiza kompletnog genoma 167 jedinki prikupljenih duž elevacionog raspona pokazuje da se planinski primerci razlikuju po više važnih osobina. Miševi sa velikih visina bolje održavaju termogeni kapacitet — sposobnost stvaranja telesne toplote — što je presudno za preživljavanje na hladnim vrhovima.
Njihovi skeletni mišići pokazuju veću sposobnost proizvodnje energije u mitohondrijama, dok je smeđe masno tkivo efikasnije u sagorevanju masti. Te promene pomažu da se održi telesna temperatura i funkcija tkiva i pri smanjenom dovodu kiseonika.
Ishrana i metabolizam toksina
Neočekivani aspekt studije je otkriće genetskih signala selekcije na genima vezanim za antioksidativnu odbranu i metabolizam biljnih toksina. To ukazuje da su miševi verovatno evoluirali sposobnost da razlažu sekundarne metabolite biljaka koji su često jedini dostupni izvor hrane na velikim visinama.
"U planinskom okruženju... jedine dostupne biljke su pune toksičnih sekundarnih jedinjenja. Svuda je teško." — Jay Storz
Širi naučni značaj i otvorena pitanja
Razumevanje ovih prilagodbi može pomoći pri proučavanju ljudskih stanja povezanih sa hroničnim nedostatkom kiseonika, kao što su neke kardiopulmonalne bolesti. Ipak, ostaju važna pitanja: šta tačno ovi miševi jedu na najvišim vrhovima, koliko dugo žive i da li se tamo razmnožavaju.
Autori studije dolaze iz više međunarodnih ustanova, uključujući Univerzitet Nebraska, Universidad Austral de Chile i Univerzitet Montana; izveštaj o radu prenela je agencija Reuters (Marta Serafinko).
Zaključak: Andski miš sa listastim ušima je upečatljiv primer kako kombinacija genetskih promena i metaboličkih adaptacija omogućava opstajanje sisara u gotovo nepredstavljivim visinskim uslovima.
Pomozite nam da budemo bolji.
