Bahrein i Kuvajt su, prema izvorima, tajno poslali borbene avione u Iran da bi pogodili skladišta dronova i raketa, uz obaveštajnu i vazdušnu podršku UAE. Nijedna od zemalja nije zvanično potvrdila udare, ali napadi dolaze nakon niza iranskih udara na objekte u Bahreinu i Kuvajtu. Analitičari upozoravaju da sukob destabilizuje region, remeti izvoz nafte kroz Hormuški moreuz i može naterati zalivske države na otvoreniji konfrontacijski kurs prema Iranu.
Bahrein i Kuvajt izveli tajne vazdušne udare na iranske baze dronova i raketa
An Iranian military strike in March damaged a hotel in Manama, Bahrain. Bahrain and Kuwait have retaliated against the Islamic Republic. (FADHEL MADAN/AFP via Getty Images)
Prema izvorima upoznatim s operacijom, Bahrein i Kuvajt su ranije ovog meseca tajno poslali borbene avione u Iran kako bi pogodili skladišta dronova, raketa i druge vojne objekte — što predstavlja njihovu prvu poznatu direktnu vojnu odmazdu prema Teheranu nakon nedeljama dugih iranskih napada.
Izveštaj The Wall Street Journal-a navodi da su ciljevi uključivali skladišta oružja i logističke objekte. Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) su, kako se navodi, obezbedili obaveštajne podatke o ciljevima i pružili vazdušno pokrivanje tokom operacije.
Zvanične reakcije i ćutanje
Ni Bahrein ni Kuvajt javno nisu potvrdili napade, a portparoli njihovih vlada nisu odgovorili na zahteve za komentar. Zvaničnici iz više zemalja govorili su anonimno, što otežava nezavisnu potvrdu svih detalja operacije.
Zašto su meta bile baš te države
Iran je u poslednjim nedeljama pojačao napade na Bahrein i Kuvajt, delimično zato što obe zemlje domaćine važne američke vojne baze — Bahrein je sedište Petе flote američke mornarice, dok u Kuvajtu borave hiljade američkih vojnika na više lokacija. Zvaničnici u regionu, kako prenose izvori, ocenili su da ne mogu dozvoliti da se napadi ponavljaju bez odgovora.
Posledice po region
Operacija, ukoliko se potvrdi u celosti, predstavlja značajno proširenje uloge arapskih država Zaliva u sukobu i odstupanje od ranijih opreznijih politika prema Iranu. Rat, koji je eskalirao nakon napada 28. februara, već remeti izvoz nafte kroz Hormuški moreuz, utiče na turizam i investicije i širi se ka drugim pomorskim pravcima, uključujući trnce oko Bab el-Mandeba.
Napadi na civilnu infrastrukturu i međunarodna zabrinutost
Kuvajtovo Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da je Iran pogodio postrojenje za proizvodnju električne energije i desalinizaciju vode, opisavši to kao "opasnu eskalaciju" i kršenje međunarodnog prava. Kuvajt i Bahrein su takođe više puta aktivirali protivvazdušne sisteme kako bi presreli iranske rakete i dronove.
Međunarodne reakcije i analiza
UAE je pozvao na smanjenje regionalnih tenzija i potpuno ponovno otvaranje Hormuškog moreuza, ističući solidarnost sa Kuvajtom i Bahreinom i podršku merama za zaštitu njihove bezbednosti.
"Rat koji se nastavlja na način na koji se sada odvija predstavlja njihov najgori scenario," kaže Dina Esfandiary iz Bloomberg Economics. "Ne daju im mogućnost da obnove i održe imidž utočišta stabilnosti u ovom nestabilnom regionu."
Umer Karim sa Univerziteta u Birminghamu ocenjuje: "Zemlje Zaliva počinju da shvataju da će ovaj sukob potrajati, što bi ih moglo naterati da se otvorenije suoče sa Iranom."
Sjedinjene Države su, kako je izvešteno, takođe proširile vojne udare protiv ciljeva u Iranu nakon napada koje je Iran izveo na američke baze u regionu.
Napomena: Detalji o operaciji potiču iz neimenovanih zvaničnika i istraživačkih izvora; nezavisna verifikacija svih navoda i dalje je ograničena.
Pomozite nam da budemo bolji.
