Ključni podaci: Vlade u Australiji izdvajaju A$20,1 mlrd godišnje za fosilna goriva naspram A$4,6 mlrd za obnovljive. Analize upozoravaju da „dvojni pristup" može da dovede do gubitka do A$70 mlrd izvozne vrednosti do 2035. zbog pada potražnje u Aziji.
Domaća tranzicija brzo napreduje (46,5% električne energije iz obnovljivih u Q1 2026), ali izveštaj traži jasne datume povlačenja fosila, zabranu novih odobrenja koja nisu u skladu s tranzicijom i preusmeravanje subvencija ka zelenim rešenjima.
Izveštaj WWF-Australia upozorava da vlade na federalnom i državnom nivou u Australiji godišnje izdvajaju oko A$20,1 milijardi za podršku fosilnim gorivima, naspram A$4,6 milijardi za obnovljive izvore energije. Autori tvrde da takav „dvojni pristup“ slabi investicione signale, ugrožava kredibilitet zemlje i može dovesti do velikih gubitaka u izvozu u narednim godinama.
Finansijska podrška: Prema izveštaju Energy Crossroads (WWF-Australia), ukupna podrška fosilnim gorivima (subvencije, poreske olakšice i direktna izdvajanja) iznosi A$20,1 mlrd godišnje, a obnovljivima A$4,6 mlrd.
Potencijalni gubici: Analiza konsultantske kuće Cyan Ventures procenjuje da Australija može izgubiti do A$70 mlrd vrednosti izvoza fosilnih goriva do 2035. ako potražnja u Aziji nastavi da prelazi na čiste izvore.
Izvezene emisije: Izvozovane emisije (karbon nastao sagorevanjem australijskog uglja i gasa u inostranstvu) procenjene su na otprilike tri puta više od domaćih emisija i većinom nisu obuhvaćene nacionalnim ciljevima za 2035. godinu.
Izveštaj navodi da je potražnja za australijskim ugljem i LNG već počela da slabi: izvozi LNG i uvozi LNG u Aziji opali su 2025. godine, nekoliko planiranih terminala za uvoz LNG-a u Aziji je odloženo ili otkazano, a modeliranja predviđaju pad potražnje za termo i metalurškim ugljem u velikim azijskim kupcima do 2050. godine.
Australijski LNG se suočava i sa visokim troškovima proizvodnje i likvidacije u poređenju sa konkurencijom (SAD, Katar), što mu dodatno smanjuje konkurentsku prednost.
Uz uračunate subvencije, izveštaj procenjuje neto doprinos fosilnih goriva državnim budžetima na oko A$23 mlrd godišnje. Istovremeno, procenjeni društveni trošak emisija koje proizilaze iz tih goriva iznosi oko A$112 mlrd godišnje—što znači da je neto doprinos otprilike petina procenjenog društvenog troška.
Iako izvozna perspektiva deluje neizvesno, domaća energetska tranzicija u Australiji napreduje brzo: obnovljivi izvori su u Q1 2026 obezbedili rekordnih 46,5% električne energije na Nacionalnom tržištu električne energije, a kroz saveznu šemu instalirano je više od 400.000 kućnih baterija.
"Australija vuče u dva pravca odjednom" — rekao je Rob Law, viši menadžer za energetsku tranziciju u WWF-Australia, ukazujući da istovremeno podržavanje fosila i obnovljivih šalje pomešane signale investitorima.
Australijska vlada je branila podršku industriji LNG-a, navodeći da industrija donosi prihode, tantijeme i radna mesta. Ministar za industriju Tim Ayres izjavio je da nije neusklađeno istovremeno razvijati obnovljivu energiju i podržavati izvoz fosila.
Izveštaj izlazi nekoliko meseci pre COP31 (9–20. novembra u Antaliji), gde Australija vodi pregovore u neobičnom aranžmanu sa Turskom kao formalnim domaćinom. Autori upozoravaju da mešovita politika može narušiti međunarodni kredibilitet Australije u pregovorima o klimi.
Zaključak: Izveštaj poziva na brže usklađivanje politika s globalnim pomakom ka čistim izvorima kako bi se smanjili ekonomski i klimatski rizici po Australiju.
Pomozite nam da budemo bolji.
