Eksperimentalni polarimetar ExPo je 2010. tokom 36 minuta zabeležio koncentrične prstene u polarizovanom svetlu Venere. Istraživači su isključili jednostavne instrumentalne greške, a simulacije pokazuju da gustinske varijacije od 5–10% uzrokovane atmosferskim gravitacionim talasima mogu objasniti signal. Ako se potvrde, prstenovi bi pružili novu metodu za proučavanje prenosa energije i uloge talasa u venusovoj superrotaciji.
Otkriveni tajanstveni koncentrični prsteni u atmosferi Venere — polarimetar ExPo zabeležio neobičan signal
Vast, planet-scale concentric rings of polarization in the atmosphere of Venus. (Mahapatra et al., Planet. Sci. J., 2026)
Tokom slučajnog 36-minutnog posmatranja Venere 2010. godine, eksperimentalni polarimetar ExPo zabeležio je ogromne koncentrične prstene koji su bili vidljivi isključivo u polarizovanom svetlu. Nalaz je delovao neočekivano i izazvao višegodišnja ispitivanja i simulacije pre nego što je tim odlučio da rezultate objavi u The Planetary Science Journal (2026).
The total light reflecting off Venus (left) compared with only the polarized light (right). (Mahapatra et al.,Planet. Sci. J., 2026)
Instrument i neobična opservacija
ExPo (Extreme Polarimeter), razvijen tokom doktorskih studija Michiela Rodenhuisa na Utrecht Astronomical Institute i postavljen na teleskop William Herschel na Kanarskim ostrvima, snimao je linearno polarizovano svetlo dok je prigušivao nepolarizovanu komponentu. Pošto se svetlost polarizuje pri rasipanju na gasovima i česticama, instrument je otkrio strukture koje bi običnim kamerama ostale neprimećene.
Rings appeared in the radiative transfer simulations (left), but they become blurred (right panels) as the light passes through Earth's atmosphere. (Mahapatra et al.,Planet. Sci. J., 2026)
Testovi, sumnje i simulacije
Prvobitno su istraživači sumnjali da je u pitanju instrumentalni artefakt — digitalizacija, razmazivanje signala ili neki drugi efekt detektora. Iako ispitivanja nisu ukazala na očiglednu grešku u instrumentu, podaci su bili jedinstveni i nereproduktivni, jer se ExPo kasnije rastavio.
The polarized light observed through six different filters. (Mahapatra et al.,Planet. Sci. J., 2026)
Atmosferski fizičar Gourav Mahapatra i saradnici upotrebili su radiativno-transfer simulacije da provere hipotezu da su prstenovi posledica gustinskih varijacija u gornjim slojevima venusove atmosfere izazvanih gravitacionim talasima. Modeli pokazuju da varijacije gustine reda 5–10% mogu proizvesti polarizacioni potpis sličan opserviranom.
The direction and degree of polarization, indicated by the orientation and length of the red lines. (Mahapatra et al.,Planet. Sci. J., 2026)
Značaj i ograničenja
Ako se ove prstenaste strukture potvrde novim posmatranjima, otvoriće novi način proučavanja globalnih talasnih procesa na Veneri i prenosa energije u njenoj gornjoj atmosferi. To bi moglo doprineti razumevanju dugogodišnje misterije superrotacije — jakih vetrova koji nose oblake oko planete znatno brže od same rotacije tla.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Ipak, važno je naglasiti da je otkriće zasnovano na jednoj, do sada nereproduciranoj opservaciji. Autori jasno navode ograničenja i pozivaju međunarodnu zajednicu da ponovi i proširi posmatranja koristeći moderne polarimetre.
Šta dalje?
ExPo je pokazao da je takvo posmatranje moguće; sledeći korak je ciljana kampanja sa novim polarimetrima na velikim teleskopima sa Zemlje ili budućim misijama. Potvrda bi zahtevala višestruke, nezavisne opservacije i dalja modeliranja o poreklu i uticaju talasa u venusovoj atmosferi.
Izvor: The Planetary Science Journal (2026). Autori povezani sa Utrecht, Leiden i Delft univerzitetima. Prvobitni izveštaj preuzeo je ScienceAlert, tekst je uredno proverila Clare Watson.
Pomozite nam da budemo bolji.
