Vrhovni sud Velike Britanije odbacio je zahtev Bahreina za državni imunitet u tužbi dvojice bahreinskih disidenata, presudivši većinom glasova 3-2. Sud je utvrdio da se daljinski nadzor može smatrati radnjom izvršenom u UK ako su žrtve i njihovi uređaji bili u zemlji, što omogućava da slučaj ide na suđenje. Optužbe se odnose na navodnu infekciju računara 2011. softverom FinSpy; slučaj je deo šireg talasa parnica protiv proizvođača i korisnika nadzornog softvera.
Vrhovni sud UK odbacio zahtev Bahreina — put otvoren za suđenje u slučaju FinSpy nadgledanja
The Royal Courts of Justice in London [File: Jeff Spicer/Getty Images]
Britanski Vrhovni sud je u uskom odnosu glasova 3-2 odbacio zahtev Bahreina da mu se prizna državni imunitet i tako zaustavi tužba dvojice bahreinskih disidenata koji tvrde da su bili nadgledani pomoću špijunskog softvera FinSpy.
Saeed Shehabi, novinar i osnivač bahreinskog opozicionog pokreta, i Moosa Mohammed, bahreinski izbeglica koji živi u Velikoj Britaniji, tvrde da su im 2011. godine računari bili inficirani FinSpy‑jem — softverom koji može da beleži kucanja, prati lokaciju i daljinski nadgleda aktivnosti. Tužbu su podneli pred Visokim sudom u Londonu 2020. godine, tražeći odštetu zbog, kako su naveli, psihijatrijske štete.
Bahrain je poricao umešanost i tvrdio da su navodne radnje izvedene izvan teritorije Velike Britanije, što bi mu po pravilu davalo državni imunitet. Visoki sud u Londonu je 2023. odbacio taj argument, a Apelacioni sud je ovu odluku potvrdio, što je navelo Bahrein da uputi konačnu žalbu Vrhovnom sudu.
U ponedeljkovoj presudi, Vrhovni sud je zaključio da se, u okolnostima ovog slučaja, daljinski nadzor može smatrati radnjom izvršenom u Velikoj Britaniji, jer su tužioci i njihovi uređaji bili locirani u zemlji kada je špijunski softver navodno počeo da deluje. Time je uklonjena ključna prepreka u pogledu državnog imuniteta i otvoren je put za nastavak postupka i suđenje pred britanskim sudovima.
Zašto ova presuda ima značaj
Pravni presedan: Odluka ukazuje da strani državni subjekti mogu snositi odgovornost pred UK sudovima za digitalni nadzor koji pogađa ljude na teritoriji Velike Britanije, čak i kada je nadzor naređivan ili sprovođen iz inostranstva.
Širi kontekst: Slučaj je deo rastućeg talasa parnica protiv proizvođača i korisnika špijunskog softvera — primer je i tekući spor WhatsApp‑a protiv kompanije NSO Group u SAD‑u — i dodatno otvara pitanja o odgovornosti država i privatnih firmi za kršenja ljudskih prava u digitalnoj sferi.
Političke i pravne posledice: Grupe za ljudska prava dugo optužuju Bahrein za nadzor disidenata i novinara; ova odluka bi mogla podstaći nove pravne zahteve i povećati međunarodni pritisak na države i kompanije koje koriste takve tehnologije.
Pomozite nam da budemo bolji.
