Skrivene Katastrofe: Novi Dokazi Za Geološki Ciklus Od ~27,5 Miliona Godina

Masovna izumiranja. Ogromne vulkanske erupcije. Okeani koji iznenada gube kiseonik. Naizgled nepovezani događaji mogu da slede skrivenu ritmičnu šemu — sugeriše nova analiza Michael-a Rampina.

YouTube Thumbnail

Studija objavljena u časopisu Evolving Earth ponovo je ispitala postojeće geološke podatke koristeći ažurirane vremenske skale i savremenije statističke metode. Rampino je analizirao 89 velikih geoloških događaja iz poslednjih 260 miliona godina i identifikovao dominantnu periodičnost od oko 27,5 miliona godina, uz slabiji ciklus od oko 8,9 miliona godina.

YouTube Thumbnail

Mereni događaji

Skup podataka obuhvata različite vrste kriza i događaja: morske masovne izumiranja, oceanic anoxic events (anoksični događaji u moru), velike kontinentalne poplavne bazaltne erupcije, fluktuacije nivoa mora, izumiranja kopnenih kičmenjaka, promene u stopama širenja okeanskog dna i epizode intraplate vulkanizma. Zajedno, ovi zapisi ukazuju na ponavljajući obrazac koji se pojavljuje kroz stotine miliona godina geološke istorije.

The best-determined ages of geological events (red bars), environmental crises (green bars), and mass extinctions (asterisks and stars) over the last 260 million years appear to align with Earth crossing the Galactic mid-plane (dotted line) about every 32 million years. (Rampino,Evolving Earth, 2026)

Mogući uzroci

Autori ne tvrde da jedan događaj direktno izaziva sledeći. Umesto toga, predlažu da različiti sistemi planete mogu periodično reagovati na iste dubrotrajne procese. Među mogućim mehanizmima su:

Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter

• Unutrašnji procesi Zemlje: Promene u konvekciji mantla ili inicijacija mantelskih stupova (mantle plumes) mogu dugoročno uticati na vulkanizam, tektoniku ploča i orogenezu.
• Interakcija površine i unutrašnjosti: Dugoročne orbitalne varijacije utiču na klimu i nivo mora, menjajući opterećenje površine i time napone u kori i gornjem mantlu — što može uticati na tektonsku i vulkansku aktivnost.
• Astronomski uticaji (spekulativno): Pokreti Sunčevog sistema kroz galaktičku ravan i oscilacije iznad i ispod srednje ravni Mlečnog puta poklapaju se u vremenu sa nekim velikim geološkim prelomima; neki su predložili da to može gravitaciono uznemiriti Oortov oblak i povećati šansu za velike udare.
• Tamna materija (vrlo spekulativno): Hipoteza da koncentrisana tamna materija u blizini galaktičke ravni povremeno doprinese unutrašnjem grejanju Zemlje ostaje bez direktnih dokaza.

Veliki udari asteroida nisu uključeni u statističku analizu 89 događaja, ali vreme nastanka nekoliko poznatih kratera delimično se poklapa sa pomenutim ciklusom, što autor smatra vrednim daljeg ispitivanja — bez tvrdnje o uzročnosti.

Ograničenja i skepsa

Pronalaženje periodičnosti na razmerama stotina miliona godina je teško: geološki zapisi su nepotpuni, starosti događaja postaju nepreciznije dalje u prošlost, a statistike ponekad detektuju prividne cikluse koji blede kako se podaci dopunjavaju. Rampino naglašava da predloženi ciklus od 27,5 miliona godina opstaje uprkos novim vremenskim skalama i rastućim datasetovima, ali priznaje da su dokazi i tumačenja još kontroverzni.

„Iako su ove ideje i dalje pretežno van glavnog toka trenutnog geološkog razmišljanja,“ zaključuje Rampino, „mogu predstavljati prve korake ka važnom konceptualnom proboju u geoznanostima...“

Ako se obrazac potvrdi budućim istraživanjima, to bi promenilo način na koji tumačimo najveće geološke krize — ne kao izolovane katastrofe, već kao ponavljajuće izraze dugoročnih procesa koji oblikuju planetu.

Izvor: Evolving Earth (Rampino, 2026). Članak je adaptiran i sažet za srpsko govorno područje.