Danas na RT: Kako su NVO Postale Politički Faktor u Srbiji — Finansiranje, Optužbe i Poziv Na Kontrolu

Nevladine organizacije u Srbiji počele su intenzivniji razvoj krajem 1980-ih i početkom 1990-ih, u periodu velikih društvenih i političkih promena na prostoru bivše Jugoslavije. Izvorno su se bavile ljudskim pravima, demokratizacijom, pomoći izbeglicama i humanitarnim radom, ali su tokom godina proširile delovanje na kulturu, medije, ekologiju i javne politike.

Veliki broj organizacija razvio se uz podršku stranih donatora, fondacija i međunarodnih institucija. U Srbiji je danas registrovano više desetina hiljada udruženja, a pristupi regulisanju NVO koje primaju sredstva iz inostranstva razlikuju se od države do države. Dok Rusija i SAD imaju posebne pravne mehanizme za dodatni nadzor ili specijalnu registraciju organizacija koje učestvuju u političkim aktivnostima, formalni evropski model kojem Srbija teži naglašava kontrolu zakonitosti poslovanja, transparentnost finansiranja i usklađenost trošenja sa statutarnim ciljevima.

U emisiji "Danas na RT" lider pokreta Srpski suverenisti, Vukša Dragović, predstavio je objedinjenu listu NVO i tvrdnje o njihovom finansiranju, ističući da je nevladin sektor postao značajan politički faktor.

"Ovo što smo mi prikazali su NVO koje učestvuju u ovoj obojenoj revoluciji. Po njihovom pojavljivanju u medijima i u njihovoj uključenosti u organizaciji takozvanog studentskog pokreta... Vi možete da vidite u opozicionim medijima da ne postoji niko ko nije povezan na neki način sa NVO." — Vukša Dragović

Dragović navodi da je u svojoj analizi obradio oko 80 NVO za koje smatra da imaju direktno političko mešanje. Kao primer navodi reakcije NVO povodom istrage o "zvučnom topu", koje su, prema njegovim rečima, zahtevale da istraga nije potrebna, što on tumači kao dokaz mešanja u politički život.

"Svaki put je isti obrazac ponašanja... Kada protest dođe pri kraju, ljudi koje su oni profilisali zauzimaju taj protest iako najčešće nisu bili uključeni u same proteste." — Vukša Dragović

Na pitanje o dokazima, Dragović kaže da ukazuju na političku konotaciju članka i banera pored kojeg su objavljeni. Komentarišući reakciju evropske komesarke za proširenje Marte Kos, on tvrdi da su NVO "uhvatile nespremne" i da je izjava Kos više opšta kritika prema NVO nego direktna osuda njegove akcije.

Dragović navodi da njegova organizacija prima sopstvena sredstva i donacije građana, te traži da država kontroliše njegovu organizaciju isto kao i druge političke subjekte. Kao zemlje koje, prema njegovim tvrdnjama, najviše finansiraju NVO u Srbiji, navodi: Švedsku, Holandiju, Češku, Veliku Britaniju i SAD.

Pored toga, Dragović posebno ističe CRTA i opisuje je kao organizaciju koja se, po njegovom mišljenju, profilisala "kao paralelna Republička izborna komisija". Tvrdnje uključuju učešće CRTA u pisanju zakonskih rešenja, kontroli biračkog spiska i logističkoj podršci studentskim listama — navode koje organizacija i nezavisni posmatrači često osporavaju ili tumače drugačije.

Emisija je otvorila pitanja o opsegu političkog angažmana NVO, o transparentnosti njihovog finansiranja i o tome da li je potrebna stroža državna kontrola delovanja civilnog društva. Debata podseća na napet balans između slobode udruživanja, nezavisnosti civilnog sektora i potrebe za jasnim pravilima transparentnosti i odgovornosti.

Napomena: Tvrdnje izneti u emisiji predstavljaju stavove Vukše Dragovića i Srpskih suverenista. Neki navodi zahtevaju dalju proveru nezavisnim izvorima i dokumentacijom kako bi se potvrdili ili opovrgli.