Generalni sekretar UN Antonio Guterres posetio je Kipar 28. jula kako bi pokušao da obnovi pregovore između grčko- i tursko-kiparskih strana posle gotovo decenije zastoja. Planirani su odvojeni sastanci sa Nikosom Christodoulidesom i Tufanom Erhürmanom, a potom i zajednički razgovori u UN tampon-zoni. Glavne prepreke su pravila pregovaranja, pitanje političke jednakosti i uloga Turske u eventualnom rešenju.
Guterres Pokušava Da Oživi Mirovne Pregovore Na Kipru Tokom Posete Ostrvu
FILE PHOTO: United Nations Secretary-General Antonio Guterres speaks to delegates during a meeting on Nuclear Non-Proliferation Treaty at U.N. headquarters in New York City, U.S., April 27, 2026. REUTERS/Eduardo Munoz/File Photo
NICOSIJA, 28. jul (Reuters) - Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guterres započinje novu inicijativu kako bi nagovorio suprotstavljene strane na Kipru da obnove mirovne pregovore posle skoro decenije zastoja.
Njegova prva poseta Kipru u ulozi šefa UN dolazi u trenutku kada postoje naznake da bi obe strane mogle biti spremne za povratak za pregovarački sto, ali i dalje su podeljene oko osnovnih pravila procesa. Neuspeh bi produžio dugi spor koji opterećuje odnose između NATO saveznika Grčke i Turske i utiče na spoljnopolitičke veze Ankare sa Evropskom unijom.
Guterres, čiji mandat ističe krajem 2026. godine, u utorak će se odvojeno sastati sa predsednikom Republike Kipar Nikosom Christodoulidesom i liderom turskih Kiprana Tufanom Erhürmanom. Troje će potom održati zajedničke razgovore u UN kontrolisanoj tampon-zoni koja deli ostrvo.
Kiparski mediji izveštavaju da su Ujedinjene nacije pripremile set predloga za prevazilaženje razlika, ali UN zvaničnici ističu da ne postoji finalizovan, "gotov" plan.
Stavovi stranaka
Christodoulides želi da pregovori budu nastavljeni od tačke na kojoj su se prekinuli 2017. i zasnivaju se na modelu koji UN podržavaju: bizonalna, bikomunalna federacija. Erhürman, koji je prošle godine izabran za predsednika turskih Kiprana, tokom kampanje je podržavao ispitivanje federativnog rešenja — što je raskorak u odnosu na njegovog prethodnika koji je tražio rešenje u vidu dve države. Međutim, Erhürman kaže da neće ući u novi, neograničeni proces bez ranijeg dogovora o principima političke jednakosti i pravilima vođenja pregovora.
Kratka istorijska pozadina
Kipar je podeljen od 1974. godine nakon vojne intervencije Turske koja je usledila kao odgovor na kratkotrajan državni udar organizovan u tadašnjoj Grčkoj. Prema sporazumu o nezavisnosti iz 1960. godine, Britanija, Grčka i Turska su garantne sile sa određenim pravima na intervenciju.
Regionalna vlast podeljena između grčkih i turskih Kiprana raspala se 1963. godine, a UN mirovna misija, jedna od najstarijih na svetu, poslata je manje od godinu dana kasnije. Danas UN nadgleda liniju prekida vatre dugu oko 180 km koja odvaja južni i severni deo ostrva.
Južni deo upravlja međunarodno priznato grčko-kiparsko rukovodstvo koje predstavlja Kipar u Evropskoj uniji, dok severni deo čini samoproglašena tursko-kiparska administracija koju priznaje samo Ankara.
Jedan od ključnih razloga za neuspeh ranijih pregovora jeste neslaganje oko uloge Turske u post-rešenju: grčki Kiprani se protive direktnom angažovanju Ankare, dok turski Kiprani smatraju da je uloga Turske neophodna. Zvanična Ankara javno podržava model sa dve odvojene države, što grčki Kiprani i Grčka odbacuju.
(Izveštavala Michele Kambas; uređivao Michael Perry)
Pomozite nam da budemo bolji.
