Ličinke muve iz jezera Malawi rone preko 200 m i iznenađuju naučnike

Istraživanje objavljeno u časopisu Science pokazuje da ličinke muve Chaoborus edulis u jezeru Malawi dnevno tonu ispod 200 metara kako bi izbegle predatore, a noću se vraćaju na površinu da se hrane. Ova otkrića menjaju dotadašnja shvatanja o fizičkim granicama koje sprečavaju insekte da nastanjuju veoma duboke vodene slojeve.

Šta su istraživači otkrili

Istraživači su pomoću sonara prvo dokumentovali ponavljajuću dnevnu vertikalnu migraciju ličinki: tokom dana one tone u dublje, anoksične slojeve jezera, često ispod 200 m (≈656 ft), a noću se vraćaju ka površini da love zooplankton. Jezero Malawi je po prosečnoj dubini oko 292 m (≈958 ft), a na nekim mestima doseže preko 701 m (≈2.300 ft), pa su zabeležene dubine ličinki posebno zapanjujuće.

Kako to uspevaju?

Ključ otpornosti leži u izmenjenom trahealnom sistemu ličinki. U plićim vodama koriste vazduhom ispunjene kese za kontrolu uzgona, ali na većim dubinama te kese postaju krutije i manje podložne sabijanju pod pritiskom, što im omogućava da izdrže uslove koji se ranije smatrali smrtonosnim za insekte sa traheama.

Ekološki i evolutivni značaj

Vegetativne migracije ličinki imaju direktan uticaj na hranidbene mreže: Chaoborus edulis jede zooplankton, ali istovremeno je važan izvor hrane za ribe. Njihovo dnevno kretanje između zona hranjenja i dubokih utočišta oblikuje odnose plen–grabljivac u čitavom jezeru. Šire gledano, otkriće otvara pitanje da li su granice između slatkovodnih insekata i dubljih otvorenih vodenih staništa fleksibilnije nego što se mislilo, što ima implikacije za razumevanje evolucije i rasprostranjenosti vodenih insekata.

Metodologija: osnovni obrazac ponašanja dokumentovan je sonarom; analiza građe trahealnog sistema i ponašanja pri različitim pritiscima potvrdila je ulogu vazdušnih kesa.

Ovo otkriće je primer kako detaljna polja istraživanja, kao što su hidrobiologija i fiziologija insekata, mogu promeniti temeljna očekivanja o granicama životnih staništa.