Studija Andrew Adamatzkyja otkriva da mahovina Brachythecium rutabulum emituje strukturisane električne impulse tokom višednevnog snimanja—oko 5 miliona očitavanja u trajanju od 178 sati. Zabeležena su tri režima šiljaka (brzi, srednji, spori), propagirajuća aktivnost i dugoročna temporalna organizacija signala. Nalazi ukazuju na mogućnost elektrofizičke komunikacije unutar mahovine, ali su potrebna dodatna kontrolisana istraživanja pre potvrde funkcije ili praktičnih primena.
Mahovina Koja Govori Električnim Impulsima? Novo Istraživanje Otkriva Neočekivanu Aktivnost
Moss Can Form Their Own Kind of Neural NetworkOleg Breslavtsev - Getty Images
Mahovine su često viđene kao prosti pionirski organizmi koji pripremaju teren za složenije biljke, ali novo istraživanje dovodi u pitanje tu jednostavnu sliku. Rad objavljen u časopisu Royal Society Open Science otkriva da gusti jastuci vrste Brachythecium rutabulum proizvode strukturisane električne impulse tokom višednevnog snimanja.
Šta su naučnici uradili? Andrew Adamatzky sa University of the West of England Bristol uzeo je uzorke mahovine iz južnog-zapada Engleske, smestio ih u providan kontejner sa vlažnim uslovima i prigušenim svetlom, i u zelenom čvoru postavio osam parova elektroda udaljenih oko 1–2 cm. Tokom 178 sati (nešto više od nedelju dana) zabeleženo je približno 5 miliona električnih očitavanja.
Glavni nalazi uključuju tri konzistentna režima šiljaka (brzi, srednji i spori), propagirajuću električnu aktivnost između elektroda, strukturisane nizove impulsa i dugoročnu temporalnu organizaciju u osnovnom potencijalu i učestalosti šiljaka. Iako brzine i dinamika ovih signala značajno odudaraju od brzih neuronskih mreža kod životinja, njihova prisutnost ukazuje na oblik elektrofizičke komunikacije unutar mahovine.
„Biljke pokazuju različite oblike inteligencije, distribuiranog računanja i naprednog perceptivno‑adaptivnog ponašanja… uprkos značajnom istraživanju električne aktivnosti kod viših biljaka, elektrofiziologija mahovina ostaje relativno neistražena,“
Adamatzky povezuje nalaze sa ranijim radovima o sluzavim plesnima i gljivama, koji sugerišu da bi u prirodnim supstratima mogao postojati neki zajednički „gramatički“ obrazac električne komunikacije. Ipak, autori jasno naglašavaju potrebu za dodatnim kontrolisanim i ponovljivim eksperimentima pre nego što se može govoriti o funkciji ili „ponašanju“ mahovine u biološkom smislu.
Moguće primene su spekulativne, ali uključuju upotrebu mahovine kao biohibridnog senzora (npr. «žive» fasade zgrada koje reaguju na okolinske promene). Pre nego što se dođe do praktičnih primena, potrebno je potvrditi signale u laboratorijski kontrolisanim uslovima, istražiti mehanizme prenosa signala i razjasniti da li ti impulsi imaju komunikacionu ili metaboličku funkciju.
Značaj ovog rada je u tome što poziva na šire preispitivanje elektrofiziologije nižih biljnih grupa i pokazuje da i naizgled „jednostavni“ organizmi mogu imati sloj informacione i komunikacione aktivnosti koji smo ranije prevideli.
Pomozite nam da budemo bolji.
