Nova studija beleži 101 susret mladih Octopus insularis sa deset vrsta riba i pokazuje da hobotnice ciljano "pljeskaju" teritorijalne vrste koje ih napadaju. Susreti sa teritorijalnim ribama trajali su prosečno 14 sekundi i bili su brzi i konfrontacioni, dok su susreti sa neteritorijalnim vrstama trajali oko 46 sekundi i bili manje agresivni. Istraživanje takođe opisuje vizuelni signal "half-blotch" koji često tera ribu da se povuče.
Mlade hobotnice ciljano 'pljeskaju' teritorijalne ribe — novo istraživanje otkriva taktike i signalizaciju
A youngOctopus insulariseyes a nearby fish. | Credit: Michaella Andrade
Novo istraživanje pokazuje da mlade brazilske grebenske hobotnice Octopus insularis ne napadaju ribe nasumično: one ciljano "pljeskaju" one vrste koje brane teritoriju i agresivno ih "ubadaju" ili mašu prema njima.
Šta su istraživači zabeležili
Tim je snimio 101 susret između 38 mladih hobotnica i deset vrsta grebenskih riba u plitkim vodama severoistočne obale Brazila i na okeanskim ostrvima. Interakcije su jasno podeljene u dve kategorije: susreti sa teritorijalnim vrstama (npr. ribe iz porodice Pomacentridae, poznate kao damselfish) i susreti sa neteritorijalnim vrstama (npr. plavi tang, Acanthurus coeruleus).
Različiti obrasci ponašanja
Susreti sa teritorijalnim ribama bili su kratki i dinamični — prosečno oko 14 sekundi — i uključivali su brze napade riba opisane kao "ubodi" i "mahanja". Hobotnice su često odgovarale brzim "trzanjem", podizanjem ili udarcima krakova (opisanim kao "pljesak") i promenama obrazaca kože.
A youngOctopus insularishides among the corals. | Credit: Michaella Andrade
S druge strane, susreti sa neteritorijalnim ribama trajali su znatno duže (prosečno oko 46 sekundi). Te ribe su obično pratile ili kružile oko hobotnice dok je ona nastavila sa kopanjem i lovom, bez izbijanja otvorenih sukoba.
Analiza i ključna otkrića
Istraživači su koristili lag-sequence analysis da provere da li se određena ponašanja javljaju u predvidivim nizovima. Analiza je potvrdila da teritorijalnost riba značajno utiče na ponašanje i riba i hobotnica — dakle, reakcije hobotnica su adaptivne i zavise od konteksta.
Posebno je interesantan vizuelni signal koji su autori nazvali "half-blotch": hobotnice ponekad razdvoje šare kože na dve različite boje, izlažući kružne bele tačke na strani okrenutoj prema ribi. Istraživači su primetili da ribe često odstupe nakon prikaza ovog obrasca, pa pretpostavljaju da je reč o vrstama upozoravajuće komunikacije, mada nije potvrđeno šta tačno ribe vide i da li je signal namenski.
An octopus displays the "half-blotch" pattern at a nearby fish. | Credit: Michaella Andrade
Ponašajne razlike među hobotnicama i anegdote sa snimanja
Snimci su pokazali i individualne razlike: neke hobotnice su bile povučene, druge reaktivnije — moguće "ličnosti" čije poreklo (starost, pol ili trajnost osobina) još nije istraženo. Tim je snimao bez ometanja životinja; voda je na nekim lokacijama bila izuzetno bistra (do oko 20 m vidljivosti). Istraživači su zabeležili i zabavne scene: hobotnice su dodirivale kamere, a jedna je čak odnela ronilački uteg u svoju jamu.
Zašto je ovo važno
Rad, objavljen 31. jula u časopisu Behavioural Processes, produbljuje razumevanje interakcija između hobotnica i riba i pokazuje da agresivno ponašanje hobotnica nije jednostavno refleksno već kontekstualno i ciljno. Nalazi su korisni i za ronioca i ljubitelje prirode koji žele da razumeju šta vide tokom snorklinga ili posmatranja grebena.
Neizvesnosti i dalje teme za istraživanje: da li su "ličnosti" trajne, kako ribe interpretiraju promenjene šare hobotnica i da li isti obrasci važe za odrasle jedinke ili druge vrste hobotnica.
Pomozite nam da budemo bolji.
