Milan Knežević je u Skupštini Crne Gore oštro kritikovao predložene izmene Zakona o državljanstvu i pratećih propisa, tvrdeći da su nepravedne prema onima koji su ostali bez državljanstva. Pozvao je vlast da reši status oko 300.000 ljudi koji su, prema njegovim rečima, izgubili državljanstvo nakon referenduma i najavio da će DNP predložiti sopstveni zakon o dvojnom državljanstvu za rođene u Crnoj Gori. Istakao je i zabrinutost zbog, kako je rekao, favorizovanja istopolnih zajednica u nekim odredbama.
Milan Knežević o zakonu o državljanstvu: Šta bi Njegoš rekao da je danas živ?
Getty © R.R./ATAImages
Milan Knežević, predsednik Demokratske narodne partije (DNP), na sednici Skupštine Crne Gore oštro je kritikovao predložene izmene i dopune Zakona o crnogorskom državljanstvu i povezanih propisa, ocenjujući da predložena rešenja nisu pravična prema građanima koji su ostali bez državljanstva.
Knežević je izjavio da se zakoni, kako tvrdi, menjaju pod uticajem Evropske unije i da nove odredbe, po njegovim rečima, favorizuju istopolne zajednice. Navodeći primere, rekao je da sada postaje „potpuno normalno da se muškarci drže za ruke“ i da se određena prava ozakonjuju kroz izmene propisa o državljanstvu, registru prebivališta i drugim registarima.
„Ovde postaje sada potpuno normalno da se muškarci drže za ruke, da imaju kuma, da jedan baca, a drugi hvata bidermajer. To sada ozakonjujemo kroz izmene i dopune Zakona o državljanstvu, registru prebivališta i svemu ostalom“, naveo je Knežević.
Poslanik je postavio i konkretno pitanje vezano za svoju familiju: da li bi njegova braća od strica, rođena u Crnoj Gori, а koja sada žive u Beogradu i „vole žene“, mogla dobiti privilegovano pravo po predloženim izmenama. Ironično je pitao „hoće li oni dobiti crnogorsko državljanstvo ako nađu momke“, naglašavajući da se zalaže za jednaka prava, ali upozoravajući na, kako kaže, selektivnu primenu pravila.
Knežević je ministra Šaranovića pozvao da nađe rešenje za, kako je naveo, oko 300.000 ljudi koji su, prema njegovim rečima, ostali bez crnogorskog državljanstva nakon referenduma. Ukazao je na praktične probleme koje to stvara, poput poteškoća pri vraćanju posmrtnih ostataka i administrativnih formalnosti za porodice Srba iz Crne Gore koji žive u Srbiji.
Pitanje identiteta i prava na dvojno državljanstvo centralno je u njegovoj kritici: Knežević smatra da ljudi rođeni u Crnoj Gori koji su zbog istorijskih okolnosti živeli u Srbiji ne bi trebali da budu uskraćeni za dvojno državljanstvo, dok druge nacionalne zajednice, prema njegovim tvrdnjama, to pravo dobijaju.
U svom istupu Knežević se zapitao i koje bi državljanstvo danas imao pesnik Njegoš da je živ, napominjući da Njegoš nikada nije boravio u Podgorici ili Nikšiću, već je najviše posećivao Kotor, i da bi, prema njegovoj oceni, bio iznenađen nekim savremenim odredbama zakona.
Knežević je najavio da će DNP predložiti sopstveni zakon o državljanstvu koji bi garantovao da svi rođeni u Crnoj Gori, a koji su ostali bez državljanstva, imaju pravo na dvojno državljanstvo. Takođe je podsetio da je premijer Milojko Spajić imao dvojno državljanstvo, što je označio kao zanimljiv detalj u javnoj raspravi.
Poslanici su na sednici raspravljali o nekoliko predloga zakona: izmene Zakona o registrima prebivališta i boravišta, izmene i dopune Zakona o matičnim registrima, izmene Zakona o crnogorskom državljanstvu, dopune Zakona o Centralnom registru stanovništva i izmene Zakona o ličnom imenu.
Napomena: U tekstu prenošenim citatima zadržan je autentičan ton izlaganja poslanika, dok su činjenice o predmetnim predlozima zakona sažete radi jasnoće.
Pomozite nam da budemo bolji.
