Retko viđenje: Zašto živa divovska lignja na površini okeana izaziva pažnju naučnika

Nov snimak sa japanskog ribarskog broda prikazuje neuobičajeno blizak susret sa živom, očigledno zdravom divovskom lignjom koja mirno pluta odmah pored ribolovačkog mamca usred dana. Takvi prizori su izuzetno retki, pa svaki novi video doprinosi razumevanju jednog od najvećih nerazjašnjenih fenomena dubokog mora.

Koliko su velike i gde žive?

Divovske lignje (rod Architeuthis) spadaju među najveće beskralježnjake na Zemlji. Odrasle ženke mogu dostići do oko 42 stope (~12,8 m) ukupne dužine računajući duge hranilice; mužjaci su obično nešto manji. Obitavaju u dubokim, mračnim slojevima okeana — tipično na dubinama od oko 300 do 1.000 metara (1.000–3.300 ft), gde sunčeva svetlost retko dopire.

Giant squid are among the largest animals without a backbone on Earth.©Deepsea Oddities via YouTube — used under fair use –Original/License

Istorija posmatranja u divljini

Zbog svog staništa i načina života, žive jedinke su dugo ostajale izvan dometa ljudi: prva potvrđena fotografija žive divovske lignje u prirodnom okruženju zabeležena je 2004. kod japanskih obala, prvi dubokomorski video datira iz 2012. godine, a retko zapažanje u vodama Meksičkog zaliva desilo se 2019. Svako novo viđenje pomaže da popunimo praznine u znanju o ovoj vrsti.

Zašto su viđenja na površini tako retka?

Većina lignji pronađenih na površini ili ispranih na obali bile su bolesne, povređene ili mrtve, ili su izvađene iz želuca kitova ulješura. Zdrava odrasla jedinka koja mirno pluta na površini izuzetno je neuobičajena i privlači veliku pažnju naučnika. U poslednjih nekoliko godina zabeležen je niz takvih pojava u blizini Japana — najpoznatije je viđenje iz zaliva Toyama 2015. kada je ronioc plivao pored lignje. Jedna od hipoteza je da jaki, hladni zimski morski tokovi povremeno podignu dubokomorske jedinke bliže površini, ali tačan mehanizam još uvek se proučava.

Giant squid are sneaky hunters that wait to launch surprise attacks.©Deepsea Oddities via YouTube — used under fair use –Original/License

Izgled i ponašanje

Na snimku se jasno vide tipične karakteristike divovske lignje: osam kraćih ruku i dve znatno duže hranilice, krune usisnih čašica ojačanih prstenovima nalik zupcima, vitko torpedasto telo i ogroman par očiju. Oči divovskih lignji spadaju među najveće u životinjskom carstvu — približno 25–28 cm u prečniku (~10–11 inča). Naučnici pretpostavljaju da su se tako velike oči razvile da bi detektovale slab sjaj (bioluminiscenciju) nastalu kada im glavni predator, kit ulješura, prilazi iz dubine.

Divovske lignje love iz zasjede: izbacuju dugačke hranilice da uhvate ribu ili druge lignje, pa plen dovlače do snažnog, papagaju sličnog kljuna. Upravo su ti keratini kljunovi često jedini ostaci koji opstanu u želucima kitova, pa su među najčešćim dokazima njihovog postojanja.

Mit: Divovske lignje napadaju brodove.

Činjenica: Nema pouzdanih dokaza za to. Mnoge priče potiču iz preuveličavanja ili iz reakcija umirućih životinja.

Mit: One su agresivni morski monstrumi.

Činjenica: U većini snimaka lignje reaguju refleksno na mamac ili plen, a ne da bi napale ljude ili plovilo.

Mit: Legende o Krakenu su samo izmišljotina.

Činjenica: Legende su verovatno inspirisane stvarnim susretima sa divovskim lignjama ili njihovim rođacima, kao što je kolosalna lignja.

Za nauku je svaki snimak dragocen

Genetska ispitivanja pokazuju da lignje srodne vrste širom sveta imaju veoma sličan DNK, što sugeriše postojanje velike, široko rasprostanjene populacije. Ipak, veliki deo uzoraka dolazi iz nasukanih ili uhvaćenih mrtvih jedinki, a ne iz posmatranja živih životinja u prirodi. Zato je snimak zdrave jedinke na površini pored japanske obale kratka, ali dragocena prilika da bolje sagledamo njihovo ponašanje i biologiju.

©Deepsea Oddities via YouTube — korišćeno u okviru fer upotrebe