Betonske piramide „oživele“ pusto mesto u moru kod Grenade — šta se dogodilo za 3 meseca

Viralni snimak prikazuje brod koji se otvara po sredini i izbacuje velike količine betonskih blokova u more. Iako deluje kao nerazumno zagađivanje, radi se o namernom postupku: specijalni brodovi tipa split hopper barge često se koriste za istovar teškog materijala, a u ovom slučaju blokovi služe kao veštačka staništa za morski život.

Šta je GARP/GAARP?

Projekat iza ove akcije zove se GARP — Grenada Artificial Reef Project (takođe poznat kao Grand Anse Artificial Reef Project ili GAARP). Cilj projekta je testiranje pristupa kojim se pusto, degradirano morsko dno pretvara u pogodno stanište za koralni i riblji život.

Brzi učinak: rezultati posle nekoliko meseci

2013. godine tim iz GARP-a postavio je četiri betonske piramide — strukturirane gomile ploča i blokova — u relativno pustom delu Karipskog mora, odmah izvan obala Grenade. Rezultati su bili vidljivi vrlo brzo: već posle tri meseca piramide su privukle značajnu količinu morskog života.

„Prvobitni rast algi i šarenih spužvi ubrzo je pratio raznovrstan spektar beskičmenjaka — uključujući cevaste crve, jastoge, rakove i ježove. Zatim su se pojavile i juvenilne ribe, kao što su squirrelfish, goatfish, grunts i scorpionfish,“ navodi zvanična stranica projekta.

Posle 12 meseci konstrukcije su postale "vrveće raznovrsnih zajednica morskog života", a oko 18 meseci počeli su da se zalepljuju i rastu kamenasti (stony) korali i tzv. brain korali — vrste koje su ključne za izgradnju prirodnih grebena.

Desetogodišnja transformacija

U narednih deset godina projekat je kontinuirano rastao: na lokaciju je dodato više piramida kako bi se povećala biomasa. Danas na toj lokaciji postoji preko 100 piramida, a GARP je postao izbalansiran lokalni ekosistem sa više od 30 vrsta riba, 14 tipova korala i mnogim beskičmenjacima i algama koje biste našli i na prirodnom grebenu.

Zašto beton?

Beton se često koristi za veštačke grebene jer je težak i stabilan, pa ostaje na mestu i u jakim strujama i olujama. Takođe predstavlja dobru podlogu za primarni rast algi i spužvi koje omogućavaju kasniji angražman korala. Međutim, izbor materijala i dizajn moraju biti pažljivo planirani — neuspešne inicijative, kao što je Osborne Reef u Floridi iz 1970-ih (gdе su korišćene milione starih guma), pokazale su da neodgovarajući materijali mogu postati ekološka katastrofa.

Veštački grebeni nisu zamena za zaštitu prirodnih grebena

Iako projekti poput GARP-a pokazuju da dobro dizajnirane veštačke strukture mogu pomoći obnavljanju lokalnih staništa, oni nisu rešenje za globalni problem. Koralni grebeni nestaju zbog fizičkih oštećenja, zagađenja, prekomernog iskorišćavanja, globalnog zagrevanja i pojave beljenja. Prema podacima EPA (Američke agencije za zaštitu životne sredine), opstanak mnogih grebena je ugrožen.

Prirodni grebeni trebaju hiljade godina da sazru, pa čak i masovna izgradnja veštačkih platformi ne može u potpunosti nadoknaditi ono što je izgubljeno. Zato spas zahteva višeslojni pristup: smanjenje zagađenja, zaštitu morskih zona, ograničavanje emisija gasova sa efektom staklene bašte i promene u ribolovnim praksama — uz paralelne projekte obnove poput GARP-a.

Projekti kao što je GARP/GAARP nisu čarobno rešenje, ali daju merljive lokalne koristi: obnavljaju staništa, povećavaju biološku raznovrsnost i pružaju nove prilike za naučna istraživanja. Za mnoge ribe i beskicmenjake ti betonirani „toranjčići“ predstavljaju novi dom — i na osnovu zabeleženih podataka, čini se da su ti novi domovi dobrodošli.

Ovaj tekst je adaptacija i ažuriranje članka koji je prvobitno objavljen na Upworthy.