Gubici pirinča mogu biti skoro dvostruko veći — 1°C zagrevanja smanjuje prinose za 8,1%

Novo istraživanje zasnovano na terenskim podacima upozorava da rast temperature može znatno teže pogoditi prinose pirinča nego što pokazuju mnogi modeli. Autori tvrde da svaki porast globalne temperature od 1°C može da smanji prinose pirinča za oko 8,1%, gotovo dvostruko više od proseka od 3,8% koji daju nekoliko glavnih modela useva.

Studiju su vodili Helmholtz Centre for Environmental Research uz učešće Potsdam Institute for Climate Impact Research. Tim je uporedio 214 terenskih eksperimenata sa zagrevanjem i rezultate sedam najčešće korišćenih modela useva kako bi identifikovao razliku između opažanja i modelskih projekcija.

Zašto modeli podcenjuju gubitke

Ključna razlika leži u načinu na koji modeli predstavljaju uticaj ekstremne vrućine, naročito u reproduktivnim stadijumima biljke. Terenski podaci pokazuju da je izloženost temperaturama iznad 30°C (86°F) glavni uzrok pada prinosa, i to najosetljivije dok se formiraju klasovi i zrna.

„Razliku između posmatranja i modela uglavnom objašnjava činjenica da mnogi savremeni modeli useva još ne prikazuju dobro oštećenja usled vrućine u reproduktivnim stadijumima pirinča. Posmatranja u studiji pokazuju da je baš tada pirinač posebno osetljiv na ekstremne temperature,“ rekao je Yiwei Jian iz Helmholtz Centre for Environmental Research.

Regionalne posledice

Najteži efekti predviđeni su za južnu i jugoistočnu Aziju, oblasti koje zavise od pirinča kao osnovne namirnice. Prema proceni studije, za Pakistan, Indiju i Bangladeš očekivani pad prinosa raste sa 2,1% na 6,6%, dok za Tajland, Filipine i Mjanmar raste sa 3,7% na 7,7%.

Mere prilagođavanja

Autori predlažu da bi prilagođavanje trebalo da cilja reproduktivni stadijum biljke i ekstremne dnevne temperature. Preporuke uključuju:

• razvoj i širenje toplotno otpornijih sorti pirinča,
• pomicanje datuma setve kako bi osetljivi periodi izbegli najtoplije dane,
• poboljšanje sistema navodnjavanja za ublažavanje toplotnog stresa,
• unapređenje kvaliteta zemljišta i praksi upravljanja radi veće otpornosti useva,
• ulaganja i politike koje omogućavaju poljoprivrednicima pristup modernim tehnologijama i boljem semenu.

„Ovo je značajan skok za modele i naglašava ulogu toplotnih ekstrema u projekcijama gubitaka, a ne samo prosečnih temperatura,“ rekao je Christoph Müller iz Potsdam Institute for Climate Impact Research. "Kada se pripremamo za vrućinu, gledamo maksimalne dnevne temperature, a ne prosečne."

Autori napominju da su njihove procene namenjene da izdvoje efekat temperature i ne predstavljaju potpunu projekciju buduće proizvodnje pirinča, koja zavisi i od drugih faktora poput CO2 fertilizacije, oborina i promena u upravljanju usevima.

Šta to znači za Srbiju i region? Iako je najveći rizik za Aziju, podaci imaju univerzalnu poruku: planiranje prilagođavanja i ulaganja u otpornost useva važni su i za zemlje koje zavise od uvoza ili imaju značajne poljoprivredne sektore. Nadgledanje ekstremnih temperatura i fokus na ranjive stadijume rasta mogu pomoći u smanjenju ekonomskih i bezbednosnih posledica.