Baltički startapi jačaju odbranu na istočnom krilu NATO-a: Pdkinematics i Luna Robotics u prvom planu

Kada je Rusija u februaru 2022. pokrenula punu invaziju na Ukrajinu, Rapolas Markevičius je upravljao privatnim investicionim fondom u Litvaniji — zemlji na istočnom krilu NATO-a koja strahuje da bi mogla postati sledeća meta Moskve. Četiri i po godine kasnije, njegov startap Pdkinematics razvija precizne sisteme navođenja koji omogućavaju dronovima da pogađaju ciljeve i kada su GPS signali ometeni; tehnologija se isporučuje Ukrajini i evropskim saveznicima.

Startapi kao odgovor na nove pretnje

Markevičius je rekao za AFP da je početak rata bio „poziv na akciju“ i da je ubrzo pokrenuo program istraživanja i razvoja kako bi zajedno sa timom iz sektora svemirske tehnologije utvrdio koje rešenje mogu da dovedu na bojno polje. On je samo jedan od osnivača startapa u baltičkim državama koji nastoje da ojačaju odbrambene sposobnosti regiona suočenog sa hibridnim pretnjama iz Rusije i Belorusije — od upada dronova do sajber-napada.

"Skalabilna rešenja"

U Litvaniji, Estoniji i Letoniji razvio se aktivan startap ekosistem koji popunjava praznine koje su tradicionalni proizvođači oružja često ostavili. Rat u Ukrajini ubrzao je tehnološku transformaciju ratovanja: dronovi i robotske platforme preuzimaju veliki deo operacija, pa raste potreba za brzim razvojem i mogućnošću brzog skaliranja proizvodnje.

"Tehnologija koja sada pokreće, i koja će pokretati, tranziciju evropskog naoružanja mora biti jednako skalabilna koliko i visoko-tehnološka," rekao je Markevičius, dodajući da startapi često daju najefikasnija i najisplativija rešenja.

Isprobano u realnim uslovima

Baltičke države izdvajaju značajna sredstva za odbranu — Litvanija usmerava 5,3% BDP-a na odbranu, najviše među članicama NATO-a. Vlade su sve spremnije da sarađuju sa manje iskusnim, ali agilnim privatnim firmama, jer vojne potrebe zahtevaju brzinu i inovaciju.

Litvanska vojska mesečno omogućava pristup poligonima i vazdušnom prostoru kao praktične testne lokacije za nove tehnologije, dok iskustvo sa sukobom u Ukrajini daje kompanijama povratne informacije u realnom vremenu o efikasnosti njihovih sistema. "Možete testirati svoj proizvod sa Ukrajinom, sa litvanskim vojnicima, sa bilo kojim vojnicima iz NATO-a", rekao je Elvinas Kukys, osnivač Luna Robotics, koja razvija napredne sisteme za snimanje FPV dronova.

Investicije, otpornost i realne granice

U takvom okruženju, odbrambeni startapi u regionu privukli su značajne strane investicije. Stručnjaci ističu da su baltičke države poslednjih godina restruktuirale ekonomije i snažno uložile u odbranu, čime su podigle sopstvenu otpornost na različite oblike napada.

Analitičari upozoravaju da rast startap-sektora ne predstavlja garanciju da će sprečiti potencijalnu invaziju, ali doprinosi tome da svaka agresija bude složenija i skuplja za napadača.

Nova normalnost

Invest Lithuania (IL), agencija za privlačenje ulaganja, navodi da pozicija Baltika uz Rusiju zahteva dodatna objašnjenja i garancije nekim investitorima. Direktor IL Elijius Cevelis kaže da razgovori između investitora i ministarstava, ponekad uz poverljive informacije, pomažu da se umire sumnje i poboljša imidž regiona. "Imamo mnogo međunarodnih trupa, oklopnih vozila i opreme koju ranije nismo imali," ističe Cevelis.

Zaključno, tehnološki orijentisani startapi kao što su Pdkinematics i Luna Robotics doprinose modernizaciji odbrambene industrije u Baltičkim državama, povećavaju operativnu fleksibilnost i ekonomski otpor regiona — ali nisu sama po sebi zamena za političku i vojnu strategiju koja garantuje bezbednost.