Istraživanje američkih univerziteta pokazuje da izvoz kobalt-hidroksida iz DRC između 2000. i 2024. mogao je da sadrži 4,4–11 miliona funti prirodnog uranijuma (2.000–5.000 t), od čega je manje od 10% prijavljeno. Autori upozoravaju da bi ta količina neizveštavanog uranijuma mogla poslužiti za proizvodnju fisilnog materijala za 600–1.500 nuklearnih oružja ili napajanje reaktora 10–25 godina. Studija poziva na stroži nadzor, rutinsko testiranje izvozâ, radne provere zračenja i nacionalni audit rudarstva.
Šokantno otkriće: Izvoz kobalta iz DRC mogao je da nosi 4,4–11 miliona funti uranijuma — dovoljno za do 1.500 nuklearnih bombi
Photo Credit: Joel Hallberg
Istraživanje stručnjaka sa Univerziteta u Viskonsinu i Prinstona ukazuje da izvoz kobalt-hidroksida iz Demokratske Republike Kongo (DRC) između 2000. i 2024. mogao da je sadržao oko 4,4–11 miliona funti prirodnog uranijuma (približno 2.000–5.000 metričkih tona). Manje od 10% te količine izgleda da je bilo zvanično prijavljeno ili pokriveno međunarodnim garancijama, što otvara ozbiljna pitanja kontrole i bezbednosti.
Studija, objavljena u Nature Communications, zasnovana je na podacima o mineralizaciji, evidencijama trgovine na nivou rudnika i hemijskom modelu prerade kobalta. Autori objašnjavaju da se uranijum često javlja zajedno sa kobaltom i može da ostane pomešan tokom vađenja i početne prerade, pa prođe kroz izvozne tokove neprimećen.
Kolika je potencijalna opasnost?
Prema rečima koautora Sébastiena Philippea, javne deklaracije i međunarodni nadzor pokrivaju manje od 10% procenjene količine. "Ova količina neizveštavanog uranijuma mogla bi da posluži za proizvodnju fisilnog materijala za otprilike 600–1.500 nuklearnih oružja ili da napaja standardni lakovodni reaktor 10–25 godina," navodi Philippe.
"Pošto materijal nije prijavljen, ne postoje ograničenja u njegovoj krajnjoj upotrebi," upozorava Philippe.
Rizici po ljude i okolinu
Istraživači takođe procenjuju da je između 2,2 i 8,8 miliona funti (1.000–4.000 t) uranijuma moglo ostati u jalovinskim talozima u hemijski mobilnim oblicima, što predstavlja potencijalni rizik izloženosti za rudare i lokalne zajednice. Studija poziva na radne provere zračenja i šire ekološko praćenje u pogođenim oblastima.
Glavni autor Ryan Manzuk objašnjava da problem počinje već pri vađenju: kompanije koje ciljaju kobalt istovremeno izvlače relativno velike količine uranijuma zato što se on „vozi“ uz kobalt u rudi.
"Kada se kobalt rafiniše unutar DRC, uranijum bi mogao da bude uočljiviji i odvojen u vidljivijem procesu, umesto da prolazi neprimećen kroz izvozne rute," kaže Manzuk.
Preporuke istraživača
- Potpuno i transparentno evidentiranje uranijuma u rudarstvu DRC.
- Rutinsko testiranje kobalt-hidroksidnih izvozâ pre izlaska iz zemlje.
- Nacionalni audit rudarskih aktivnosti i uvođenje pravila za odvajanje uranijuma od kobalta.
- Provere zračenja za radnike i kontinuirano ekološko praćenje nakupina jalovine.
- Razmatranje prerade kobalta unutar zemlje kako bi otkrivanje i kontrola uranijuma bili jednostavniji i transparentniji.
Autori pozivaju vlade, industriju i međunarodne agencije da hitno preispitaju merila nadzora i praćenja u regionu Copperbelt, koji je ključan za globalnu proizvodnju kobalta za baterije električnih vozila. Bez boljeg nadzora, zalihe neizveštavanog uranijuma predstavljaju ozbiljan bezbednosni i zdravstveni rizik.
Izvor: University of Wisconsin–Madison i Princeton University; studija objavljena u Nature Communications.
Pomozite nam da budemo bolji.
