5 Nedostataka Nuklearne Energije — Zašto Rast AI Može Ojačati Te Brige

Kako potražnja za veštačkom inteligencijom (AI) i kapacitetima centara podataka raste, vraća se pitanje: može li nuklearna energija bezbedno i održivo da pokrije veliki skok u potrošnji električne energije? Prema izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA), potrošnja električne energije centara podataka se očekuje da će se udvostručiti između 2025. i 2030. godine, dok se potrošnja energije koju generiše AI očekuje da će se utrostručiti u istom periodu.

Kako funkcioniše nuklearna energija i zašto je privlačna

Nuklearna energija se dobija cepanjem atomske jezgre u reaktoru; oslobođena toplota pretvara vodu u paru koja pokreće turbine i proizvodi struju. Kao izvor energije ima relativno nizak ugljenični otisak u poređenju sa fosilnim gorivima, zbog čega se ponovo razmatra kao opcija za snabdevanje velikih potrošača poput data centara.

1. Rizik od velikih havarija

Iako su velike nesreće u skoro 70 godina rada relativno retke, posledice mogu biti katastrofalne. Tri najveće havarije od 1967. su Three Mile Island (SAD), Černobilj (Ukrajina) i Fukushima Daiiči (Japan). Černobilj je prouzrokovao neposredne smrti i dugoročne zdravstvene efekte — UNSCEAR je zabeležio 19.233 slučaja raka štitaste žlezde kod osoba koje su bile mlađe od 18 godina u trenutku nesreće (1991–2015), pri čemu se procenjuje da je oko četvrtine posledica izloženosti zračenju. Fukushima je pored posledica od zračenja imala i 2 žrtve utapanja tokom cunamija; jedna smrt radnika je kasnije povezana sa rakom usled zračenja, dok je preko 2.000 smrtnih slučajeva povezano sa posledicama evakuacije.

2. Lokalni ekološki uticaji

Normalan rad nuklearnih elektrana zahteva veliku potrošnju vode za hlađenje, što može dovesti do povećanja temperature lokalnih akvatorijuma i uticati na biljni i životinjski svet. Pošto i centri podataka često zahtevaju velike količine vode za hlađenje, kombinovani zahtevi mogu dodatno opteretiti lokalne resurse i izazvati društvene konflikte.

3. Radioaktivni otpad i dugoročno skladištenje

Radioaktivni otpad predstavlja ključni problem: oko 3% otpada nosi približno 95% ukupne radioaktivnosti. Spaljeno gorivo može ostati opasno hiljadama godina, pa su potrebna pouzdana rešenja za kratkoročno i duboko, geološko skladištenje. Industrija često ima teškoća u jasnom komunikiranju bezbednosnih mera javnosti i donosiocima odluka, što dodatno pojačava skepticizam.

4. Rizik proliferacije

Povećana upotreba nuklearne tehnologije nosi i rizik od širenja nuklearnog oružja: obogaćivanje uranijuma ili reprocesiranje potrošenog goriva mogu omogućiti pristup materijalima pogodnim za oružje. IAEA nadzor i sporazumi predstavljaju zaštitu, ali primeri iz prošlosti (Severna Koreja, Iran, Irak) pokazuju kako se mere mogu zaobići. Globalno širenje kapaciteta može otežati praćenje i proveru.

5. Vreme izgradnje i kratkoročna realnost

Izgradnja novih nuklearnih reaktora zahteva godine: sam proces od odobrenja do komercijalnog rada može trajati više od deset godina (u SAD je poslednja izgradnja u Plant Vogtle trajala 11 godina). Vlada SAD je u junu 2026. najavila planove i kredite za izgradnju novih reaktora sa početkom gradnje oko 2030. i proizvodnjom sredinom 2030-ih. Do tada, kako navodi IEA, potražnja za energijom centara podataka verovatno će biti zadovoljena kombinacijom gasnih i ugljen-kapaciteta, dok obnovljivi izvori (vetar, solar) ostaju ograničeni zbog promenljivosti proizvodnje.

Zaključak

Nuklearna energija nudi niskougljeničnu opciju za pokrivanje velike i rastuće potrošnje energije, ali sa sobom nosi značajne izazove: retke ali teške nesreće, zahtevno upravljanje otpadom, ekološka opterećenja, rizik proliferacije i duga vremena izgradnje. Dok se razmatraju investicije u nuklearnu infrastrukturu radi napajanja AI i centara podataka, presudno je unaprediti nadzor, komunikaciju s javnošću, tehnologije skladištenja otpada i integraciju s obnovljivim izvorima kako bi se umanjili glavni rizici.