Tim predvođen Tomom Waggom simulirao je evoluciju Mlečnog Puta i procenio da galaksija može da sadrži ~170 miliona zvezdanih crnih rupa. Na udaljenosti Sunca to je otprilike jedna crna rupa na 6.250 kubičnih parseka, a kroz 13,6 milijardi godina prosečno nastaje jedna takva crna rupa na ~80 godina. Natalni udarci supernova pomeraju crne rupe iz njihovih mesta rođenja, zbog čega je predviđeni disk crnih rupa viši (~790 pc) nego zvezdani disk (~306 pc). Ove prognoze će pomoći budućim opažanjima da testiraju modele supernova i formiranja crnih rupa.
Nova simulacija: U Mlečnom Putu može biti oko 170 miliona zvezdanih crnih rupa
(Victor de Schwanberg/Science Photo Library/Getty Images)
Tim astronoma predvođen Tomom Waggom iz Flatiron Instituta simulirao je evoluciju Mlečnog Puta kako bi procenio koliko zvezdanih crnih rupa (stellar-mass black holes) može da skriva naša galaksija. Rezultat je provokativan: oko 170 miliona takvih objekata rasuto je kroz galaksiju — skriveno „Galaktičko podzemlje“ koje tek čekamo da otkrijemo.
Šta su autori uradili?
Autori su pokrenuli niz računalnih modela koji prate formiranje zvezda, supernove, rađanje crnih rupa i dinamičku evoluciju galaksije tokom ~13,6 milijardi godina. Modeli koji dosledno proizvode galaksije slične Mlečnom Putu koriste se kao osnova da se procene broj, raspodela i karakteristike crnih rupa koje danas postoje.
YouTube Thumbnail
Glavni nalazi
Broj i gustina: Procena je ~170 miliona zvezdanih crnih rupa. Na udaljenosti Sunca od centra galaksije to odgovara otprilike jednoj crnoj rupi na ~6.250 kubičnih parseka (parsek = 3,26 sv. godina), odnosno prosečno maloj gustini u međuzvezdanom prostoru.
Tempo nastanka: Raspodeljeno kroz istoriju Mlečnog Puta, to je u proseku otprilike jedna nova zvezdana crna rupa na ~80 godina, ali većina je nastala tokom ranijih epizoda pojačanog formiranja zvezda.
The distribution of black holes (left) compared to the birthplaces of their parent stars (right) as though looking at the galaxy edge-on. (Wagg et al., arXiv, 2026)
Pomeranja posle rođenja: Crne rupe retko ostaju tamo gde su rođene — asimetrične supernove mogu im dati takozvani natalni udarac. To je dovelo do šireg i „debljeg“ diska crnih rupa: modeli predviđaju visinu diska crnih rupa od oko 790 parseka, naspram ~306 parseka za tanki zvezdani disk.
Zavisnost od mase: Lakše zvezdane crne rupe dobijaju jače natalne udarce i putuju dalje od galaktičke ravni, dok masivnije crne rupe dobijaju više materije koja pada nazad i prigušuje udarac.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Zašto je to važno?
Predviđanja o raspodeli, masama i kretanjima crnih rupa daju posmatračima mapu za buduće pretrage — od sagledavanja u rentgenskom i radio opsegu do analiza pokreta zvezda (npr. Gaia). Ako buduća opažanja potvrde ove obrasce, to će biti snažan znak da modeli pravilno opisuju supernove i formiranje crnih rupa. Suprotno, razlike u opažanjima pomoći će da se odbace ili poboljšaju konkurentski modeli eksplozija zvezda.
Napomena: Rezultati su zasnovani na simulacijama i predstavljeni su u radu dostavljenom AAS časopisima; trenutno su dostupni i kao preprint na arXiv dok prolaze formalnu recenziju.
Zaključak
Simulacije sugerišu da Mlečni Put krije ogroman broj nevidljivih crnih rupa koje čuvaju tragove prošlih supernova i razvoja galaksije. Buduće posmatranje moglo bi pretvoriti ovu "Galaktičku podzemlju" u dragoceni arhiv galaktičke istorije.
Rad i izvor: Istraživanje je objavljeno kao preprint na arXiv i poslato u AAS časopise za recenziju.
Pomozite nam da budemo bolji.
