Istraživači su po prvi put identifikovali tri supermasivne crne rupe u jednoj galaksiji, J0148-4214, udaljenoj više od 12,5 milijardi svetlosnih godina. Dve od njih su dovoljno blizu da se očekuje njihovo spajanje, dok treća može kasnije da im se pridruži ili predstavlja ostatak ranijeg sudara. Otkriće, zasnovano na analizi talasnih dužina iz snimaka James Webb teleskopa, pomaže u razumevanju rasta najvećih crnih rupa u ranom Univerzumu i ima implikacije za buduće detekcije gravitacionih talasa.
Prvi Put Otkrivene Tri Supermasivne Crne Rupe U Jednoj Galaksiji — Dve Se Očekuju Da Će Se Spojiti
Po prvi put, istraživači su identifikovali tri supermasivne crne rupe u jednoj galaksiji — i najmanje dve od njih deluju kao da su na putu spajanja. Galaksija, označena kao J0148-4214, nalazi se više od 12,5 milijardi svetlosnih godina od Zemlje, što znači da vidimo njen izgled iz veoma ranog perioda univerzuma.
Kako su ih otkrili?
Naučnici su tri objekta prepoznali analizom talasnih dužina svetlosti na snimcima koje je obezbedio svemirski teleskop James Webb. Spektralna svojstva i raspored izvora ukazuju na to da su u pitanju supermasivne crne rupe, a ne druge vrste galaktičkih objekata.
Šta se dešava u toj galaksiji?
Dve od crnih rupa nalaze se dovoljno blizu da se, prema modelima i procenama istraživača, očekuje njihovo spajanje u narednom periodu. Treća crna rupa bi mogla kasnije da im se pridruži ili predstavlja ostatak ranijeg sudara. Spajanja supermasivnih crnih rupa oslobađaju snažne gravitacione talase koji polarizuju tkanje prostor-vremena.
"To sugeriše da su procesi u ranom Univerzumu bili efikasni u okupljanju masivnih crnih rupa, pripremajući teren za velike spajanja crnih rupa koja očekujemo da detektujemo uz pomoć budućih opservatorija za gravitacione talase", rekao je vodeći autor istraživanja Hannah Übler iz Max Planck Institute for Extraterrestrial Physics (MPE).
Zašto je ovo važno?
Otkrivanje sistema sa tri supermasivne crne rupe u tako udaljenoj galaksiji pomaže naučnicima da bolje razumeju kako su najmasivnije crne rupe rasle u ranim epochama univerzuma. Rezultati ukazuju na efikasne mehanizme spajanja i akrecije materije koji su delovali rano u kosmičkoj istoriji.
Ova vrsta otkrića ima i praktičan značaj za buduća posmatranja gravitacionih talasa — planirane opservatorije poput LISA očekuju da detektuju signale nastale spajanjem supermasivnih crnih rupa, čime će se direktno testirati modeli rasta i evolucije galaksija.
Brza napomena
Supermasivne crne rupe obično imaju masu od oko 100.000 do 10 milijardi puta veću od mase Sunca. Detekcija u J0148-4214 dodatno potvrđuje da su masivne strukture mogle da nastanu i međudelovanjem u vrlo ranim fazama razvoja univerzuma.
Pomozite nam da budemo bolji.
